Poreska uprava nastavlja svoju opravdanu akciju sprečavanja nelegalnog korišćenja softvera (tema na forumu Ubuntu zajednice) slanjem upitnika poreskim obveznicima o popisu računarske opreme i softvera.

U dobrovoljnom upitniku se traže odgovori na sledeća pitanja:

1. UKUPAN BROJ LICENCI ZA SISTEMSKI SOFTVER
   1. WINDOWS
   2. LINUX
   3. OSTALO
2. UKUPAN BROJ LICENCI ZA APLIKATIVNI SOFTVER
   1. MS OFFICE
   2. AUTOCAD
   3. ADOBE
   4. OSTALO
3. UKUPAN BROJ SERVERSKIH LICENCI
   (tri prazna reda)
4. UKUPAN BROJ PRISTUPNIH SERVERSKIH LICENCI
5. UKUPAN BROJ LICENCI ZA BAZE PODATAKA

Meni nije jasno šta je to LICENCA.

Da li se misli na Ugovor o licenciranju, pa pod 1.B) treba upisati ukupan broj slobodnih GNU/Linux instalacija jer je svaka pokrivena većim brojem pojedinačnih ugovora o licenciranju za ugrađene programe, koji dozvoljavaju slobodno korišćenje čime korisnik pribavlja neophodna prava za korišćenje primerka računarskog programa bez posebne naknade, ili isključivo na komercijalnu kupovinu prava o čemu postoji evidentiran račun i na koju je plaćen porez, u kom slučaju treba navesti jedino broj komercijalnih GNU/Linux instalacija ako takve postoje.

Ne znam ni šta je to SERVERSKA LICENCA, a još manje PRISTUPNA SERVERSKA LICENCA.

Pretpostavljam da pod 3) treba prepisati sistemski softver koji se koristi na računaru karakterisanom kao server, a da pod 4) treba popuniti broj posebnih dozvola za korišćenje jedino u slučajevima da ugovor o licenciranju serverskog softvera iz prethodne tačke zahteva ovakve dozvole. Pogledao sam u Zakonu o autorskom i srodnim pravima (Sl. Glasnik RS 104/2009 i 99/2011) i nisam primetio da se i jedan od ovih pojmova definiše. U pitanju 5) ne znam da li se misli na dozvole korišćenja baza podataka (imenik, zbirke propisa, rečnik, i sl.) u kom vidu se ovaj termin i javlja u propisima, ili kako je ovde akcenat stavljen na računarske programe, na posebne računarske programe za podršku bazama podataka (njihovo čuvanje, uređivanje i pregledanje).

Član 138. Baza podataka je zbirka zasebnih podataka... uređenih na sistematičan ili metodičan način,... Bazom podataka ne smatra se računarski program koji se koristi za njeno stvaranje ili rad.

Kratak dopis, puno pitanja. Od prethodnog dopisa je prošlo godinu dana, pa bi se pomislilo da je bilo vremena da se ovaj jasnije sastavi.

---

Dodatak: Prema usmenoj informaciji Odeljenja za kontrolu legalnosti softvera Poreske uprave, tako da se na nju nigde ne možete pozvati, u polje licence za sistemski softver upisuju se i slobodne licence koje nisu predmet komercijalne nabavke. Način popunjavanja je takav da se ukupan broj računara i licenci slaže u broju - tj. za slobodnu GNU/Linux instalaciju treba upisati jednu licencu za sistemski softver. Licenca za baze podataka su prava korišćenja softvera za podršku bazama podataka, uključujući i programe koji koriste ugrađene baze podataka kao što su računovodstveni programi, zbirke propisa, sistemi za upravljanje dokumentima i drugo. Od svih pitanja mislim da su se ovde najviše zapetljali.

• Your templating engine sucks and everything you have ever written is spaghetti code (yes, you)
• HN thread for the blog post above

  Making a pun on the post title: Every programmer is on a long, cyclical journey where every stepping stone feels like a new kind of enlightenment. Blogging allows them to share their brilliance with the world, showing how they are surely amongst the first to attain their new level of purity and zen. -- peteforde on HN

• On templating, and a shameless plug of Moulder
• Pure HTML templates theory, implemented as querytemplates
• scuery
• HTML::Zoom
• weld.js
• enlive
• CAST
• wicket (it is solving non-persistant selectors issue with custom attributes)
• hquery
• effigy
• meld

More examples? It should use nice-to-write DSL with CSS/jQuery like selectors, and be able to "compile" templates to PHP inlining the dynamic code (like querytemplates is doing). There should be no special syntax in HTML, except template inhertiance (master page) if no better option exists.

I like the name "template animation" (name by Iain Dooley) for doing this, even it is very bad for SEO. It sounds more fun than non-obtrusive HTML replacing others are talking about. In fact it is not just replacement, it is generation, conditionals and else. "Mockup-driven development" (name by judofyr on HN) is not bad as well.

Parsing XML documents with CSS selectors looks very useful.

U međuvremenu, MUP je objavio zvaničnu aplikaciju i API za Microsoft Windows operativni sistem koji se mogu preuzeti sa njihovog sajta. Više „programerskih“ informacija o kartici i podacima na njoj objavljeno je na Freesteel vikiju.

Pre nekoliko dana me je kolega programer e-poštom pitao oko čitanja saobraćajnih dozvola, valjda zbog iskustva sa ličnim kartama.

Nisam gledao karticu, ali trebalo bi da je po EU pravilima, detaljno opisanim u aneksu 1 direktive 2003/127/EC. Kod nas se primenjuje Pravilnik o registraciji motornih i priključnih vozila (Sl. glasnik RS, 69/2010, 101/2010) koji na prvi pogled u članu 15 deluje usaglašen sa direktivom.

ISO 7816-4 standard koji opisuje naredbe za šetnju po sistemu datoteka i čitanje podataka je dostupan kao puni pregled sa IEC sajta.

Ako neko krene da se igra i programira softver, bilo bi lepo da objavi izvorni kod. Osnovni softver koji čita i ispisuje podatke je jednostavno napraviti, do jedan dan posla. Lep prikaz tih podataka uz analizu kodova i ispis čitljivih opisnih vrednosti je nešto zahtevnije jer treba rastumačiti više standarda i pribaviti spiskove koji se uglavnom mogu naći uz malo Guglanja.

Najbolje bi bilo kada bi sami korisnici koji znaju šta od podataka žele da čitaju sa saobraćajne dozvole pokrenuli i pomogli razvoj nezavisnog softvera i API-ja.

Za čitanje se koriste standardni čitači (kao i za ličnu kartu sa čipom, ili za čitanje pametnih kartica za e-bankarstvo) ali je softver drugi. Ako bi grupa korisnika sada zajednički razvila i objavila otvoreni kod, program bi svi mogli da koriste. Nema potrebe da se čeka gotovo rešenje.

 

 

Čitanje godišta proizvodnje vozila sa saobraćajne dozvole je mnogima zanimljivo pošto se podatak naizgled ne nalazi napisan spolja. Međutim oznaka šasije (Vehicle identification number) sadrži godinu proizvodnje kako je određeno standardom ISO 3779. Godište je tako predstavljeno desetim simbolom polja (E) na poleđini saobraćajne dozvole (ovaj zapis postoji i u čipu) prema ponavljajućem kodu u tabeli:

 

Izgleda da ne poštuju svi proizvođači doslovno ISO 3779, pa se po forumima i sajtovima pominju i određena odstupanja.

Naknadnom izmenom pravilnika predviđen je i upis godine proizvodnje u čip saobraćajne dozvole. Kako EU direktiva ne predviđa prostor pitanje je gde se zapravo podatak nalazi. Doslovno čitajući pravilnik moguće da se nalazi u datoteci sa opcionim podacima, uz boju vozila (odeljak II.6, EF D011), iako kako se uvodi novi kod, možda bi tačnije bilo čuvanje u skladu sa odeljkom II.7 (nepoznato ime datoteke). U svakom slučaju, nije teško proveriti.

 

Goran Vučković piše: „Za one koji prvi put čuju za termin "narodna inicijativa", radi se o ustavnoj kategoriji - načinu da građani direktno predlažu zakone i/ili izazivaju raspisivanje referenduma na raznim nivoima (opština, pokrajina, republika), zaobilazeći njihove predstavnike - poslanike / odbornike. Konkretno u Ustavu, član 107 propisuje da 30 hiljada birača (ili vlada ili skupština autonomne pokrajine ili svaki poslanik) imaju pravo predlaganja zakona, a da na zahtev 100 hiljada birača (ili većine svih poslanika) Narodna skupština raspisuje referendum o pitanju iz svoje nadležnosti.“ Kraj citata.

---

Javna rasprava o novom Nacrtu zakona o referendumu i narodnoj inicijativi traje do 18. juna. Na Tviteru pod oznakom #einicijativa poželeli smo da omogućimo upotrebu kvalifikovanog elektronskog potpisa u procesu pokretanja i prikupljanja potpisa za narodnu inicijativu.

Predlog nacrta je dostupan na ovoj adresi, a radna varijanta predloženih izmena NACRT Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi-Dopuna-v4.doc, kao najbitnije sadrži:

Promene u članu 51 omogućavaju elektronsko potpisivanje narodne inicijative, kao i mogućnost da se samo deo potpisa prikupi elektronski dok bi se ostali prikupljali klasično. Kod klasičnog prikupljanja potpisa omogućeno je da se podaci o potpisniku prikupe automatskim očitavanjem lične karte ili nekog drugog dokumenta i predaju elektronski, što ubrzava proces kako prikupljanja tako i provere.

Među drugim predloženim izmenama stoje i one koje od skupštine traže da na Internetu obavesti javnost o statusu inicijative, a predlaže se i određivanje prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.

Diskusija je na blogu Gorana Vučkovića, ili na Tviteru. Ivan Grujić i Goran su pokrenuli posebnu Fejsbuk stranicu za podršku ovom predlogu izmena.