Na marginama ovogodišnjeg Foruma Svetskog samita o informacionom društvu (engl. WSIS) u Ženevi kompanija Sun Microsystems i organizacija UNESCO potpisali su sporazum o saradnji na promociji otvorenih tehnologija u interesu održivog društvenog i ekonomskog razvoja.

Sporazum prepoznaje otvorene tehnologije i slobodan softver kao ključno rešenje za unapređenje pristupa informacijama, komunikacionim tehnologijama i ICT znanju u sredinama gde je napredak neophodan. Sporazum je deo dugoročnog stremljenja organizacije UNESCO da uvede svet u savremeno informaciono društvo kroz partnerstvo sa privatnim sektorom.

Sun Microsystems i UNESCO su objavili da će promovisati tehnologije otvorenog koda, uključujući najpopularniji slobodan kancelarijski paket OpenOffice.org i međunarodno standardizovani Otvoreni dokument-format (ODF).

„Otvorene tehnologije i slobodan softver omogućavaju niže troškove, sadrže veću sigurnost i donose širu pristupačnost svim građanima“ - zaključili su potpisnici sporazuma.

Sporazum predviđa i osnivanje zajedničkog Centra izvrsnosti za usvajanje otvorenih tehnologija.

Pre par nedelja na javnoj dopisnoj listi učesnika OpenOffice.org projekta u Srbiji počelo je sa pripremama za drugo godišnje okupljanje OpenOffice.org zajednice.

Prošlogodišnji prvenac zbio se u Novom Sadu gde smo bili u gostima našim prijateljima iz LUGoNS-a, a ove godine odluka je pala da to bude Kragujevac, 16. maj. Aleksandar Urošević Urke je predložio etno kafanu Palisad na Šumaricama kao mesto sa prijatnom atmosferom i pripreme su mogle da počnu.

Kao prednajava, u četvrtak 14. maja u saradnji sa Regionalnom privrednom komorom Kragujevac održana je promocija paketa OpenOffice.org, a kako je to izgledalo možete saznati na sajtu projekta.

U subotu iz Beograda je nas nekoliko krenulo autobusom u 10:00. Urke nas je u 12:00 sačekao na stanici u Kragujevcu, gde smo se i našli sa Milošem Popović koji je iz Niša mnogo ranije krenuo vozom. Ostali su u restoran stigli kolima. Razvukli smo novi roll-up panel, malo se raspravljali dogovarali sa gazdom oko rasporeda stolova i počeli sa radnim delom sastanka.

foto: A. Urošević, CC-BY-NC-SA 3.0

Da se ne bih ponavljao, pogledajte reportažu na sajtu projekta šta smo se tamo dogovorili. Vreme će pokazati, ali čini mi se da smo bili efikasniji nego prošle godine u Novom Sadu. Meni je bilo prijatno da se vidim sa starim poznanicima, upoznam neke nove i u opušenoj atmosferi popričam sa svima.

Moglo se tu čuti o open ofisu, vikipediji, nastavi informatike u školama, slobodnom softveru, putovanjima, proveri pisanja za srpski, redovima i familijama raznih krilatih insekata, linuksu...

ilustracija: Ben B., PDL

Okupljanje je bila prilika i da se neki raniji učesnici projekta lokalizacije paketa ponovo pridruže projektu, a pristupnicu projektu možete popuniti i vi ili se jednostavno pridružiti na razvojnoj dopisnoj listi.

Želeo bih i da najavim da će se na stranici projekta uskoro pojaviti i prva obaveštenja o projektu promocije koji će sada delovati odvojeno od projekta lokalizacije. Projekat promocije vodiće Maja Marković, a svi zainteresovani za popularizaciju slobodnog softvera i kancelarijskog paketa OpenOffice.org uključujući i ranije učesnike projekta lokalizacije dobrodošli su da se pridruže i idejama, kontaktima i sugestijama pomognu razvoj našeg zajedničkog kancelarijskog paketa.

Microsoft je pre par dana izdao servisni paket 2 (engl. Service Pack 2) za Microsoft Office 2007 gde pored uobičajenih ispravki neke korisnike može iznenaditi podrška za novi format: Otvoreni dokument-format (ODF, engl. OpenDocument Format) sa nastavcima .odt (tekst), .ods (tablica) i .odp (prezentacija).

Za one koji to nisu znali ODF je otvoreni standard i ISO standardizovani format za kancelarijske dokumente (ISO/IEC 26300) koji se od ranije podrazumevano koristi u kancelarijskim paketima OpenOffice.org, IBM Lotus Symphony, KOffice, Google Docs i mnogim drugim. Iz ovoga se jasno vidi i prednost otvorenih standarda - dokumente možete otvoriti bilo kojim od njih tako da softver koji želite da koristite možete sami da izaberete.

Ovaj događaj u praksi znači da bi od sada dokumente drugima trebalo da šaljete u ODF formatu jer bilo da koriste Microsoft Office ili neki drugi paket kancelarijskog softvera ovaj format će biti podržan.

U paketu OpenOffice.org pored ODF dokumenata, od ranije još je moguće otvoriti zatvorene Microsoft Office formate i mnogi se iznenade kako je kvalitet podrške zapravo veoma dobar, ali sada je i Microsoft kao poslednji od velikih igrača na tržištu kancelarijskog softvera u svom rešenju implementirao podršku za ODF dajući svima jasno do znanja da je upravo ovaj otvoreni standard opšteprihvaćen.

Kraj jedne priče - podrška za Otvoreni dokument-format (ODF) u Office 2007
Format za budućnost sada dostupan celom tržištu
Amsterdam, 29. april 2009. godine

Organizacija OpenDoc Society želi da čestita kompaniji Microsoft Corporation Inc. na jučerašnjem objavljivanju Service Pack 2 za Microsoft Office 2007. Microsoft Office je poslednji od glavnih kancelarijskih paketa koji donosi ugrađenu podršku za Otvoreni dokument-format (ODF, engl. OpenDocument Format). Organizacija OpenDoc Society ne skriva zadovoljstvo što se i Microsoft na kraju pridružio proizvođačima i zajednicama slobodnog softvera kao što su IBM, Google, Sun Microsystems, Novell, KOffice, Corel i Adobe koji su svi već prešli na ODF u prethodnim godinama.

„Na neki način ovo je kraj jedne priče“ kaže Bert Bakker, predsedavajući u OpenDoc Society. „Vlasnički formati obeležili su prethodnih 25 godina IT sveta i doveli ga do tačke kada su milijarde investirane u softver – u međusobno nepovezanim oblastima – upravljane ne za tehničkim i sigurnosnim kriterijumima nego za time koji kancelarijski paket je negde u upotrebi.”

Novi SP2 konačno donosi ugrađenu podršku za ODF 1.1 u Microsoft Office 2007 (i sada može potpuno da zameni zastarele .doc, .docx, .xls, .xlsx, .ppt i .pptx formate) nakon dve godine od „nezvanične“ podrške kroz umetak koji je zamišljen i finansiran (ali ne i formalno podržavan) od strane kompanije Microsoft. Ovo je posebno važno za sve Microsoft korisnike koji su usvojili već zastarele Office 2007-specifične formate .docx, .xlsx i .pptx – koji su bili uvedeni kao podrazumevani u Office 2007. Kako su oni u međuvremenu prevaziđeni, dalje korišćenje ovih formata se ne preporučuje.

Mnoge države širom sveta su aktivno prišle usvajanju politika upotrebe otvorenih standarda, u čemu je neosporno ODF bio jedan od pokretača. Države i korisnici sve jasnije poručuju proizvođačima da sa njima ne mogu sarađivati ukoliko se ne okrenu i podrže otvorene standarde. „Prelazak na ODF čak i ako ostanejete na istim rešenjima istog proizvođača je svakako dobro IT upravljanje, jer pruža bolju sigurnost, mehanizme saglasnosti i upotrebljivosti, dok u isto vreme rešava zavisnosti od jednog proizvođača“, izjavio je Michiel Leenaars, potpredsednik OpenDoc Society. „Preporučujemo kompanijama, državnoj i javnoj upravi, i svim korisnicima da okrenu drugi list i proglase novi format podrazumevanim – zaustavimo izradu novih zastarelih dokumenata što je pre moguće. Bićemo sami sebi zahvalni zbog toga kasnije“.

I dok poslednji veliki proizvođač kacnelarijskog softvera prelazi na ODF, OpenDoc Society napominje da je sada uz Otvoreni dokument-format put čist za nove inovacije u klasičnim i veb kancelarijskim alatkama. Organizacija očekuje pojavu pametnih dokumenata koji spajaju mogućnosti „mreže podataka“ sa tradicionalnom upotrebom kancelarijskog softvera. OpenDoc Society namerava da aktivno podrži da se ovi novi proizvodi i usluge izbore do tržišta i bolje međusobno sarađuju na dobrobit korisnika i potrošača.

Sada kada ODF mogu da koriste svi glavni kancelarijski paketi fokus autora softvera i korisnika može se preusmeriti da proizvodi koji stvaraju i obrađuju dokumente, kao što su filteri za e-poštu, sistemi za upravljanje sadržajem, skladišta dokumenata i alatke za poslovno planiranje, mogu da iskoriste brojne prednosti koje ODF donosi. OpenDoc Society naglašava velikim korisnicima kao što su vlade i kompanije, kao i pojedincima, da pogledaju trenutno predloženo ODF 1.2 specifikaciju kao i poziv za komentare na narednu verziju ODF specifikacije koja će uslediti po usvajanju 1.2. OASIS tehnički komitet (engl. OASIS Technical Committee) otvorio je period za slanje komentara na aktuelnu verziju nacrta.

Nezadovoljan kako mediji pokrivaju aferu falsifikovanih pasoša (poznata još i kao afera pasoš) kratko ću sastaviti šta sam upoređivanjem različitih izvora saznao, i šta bih sada voleo da putem blogosfere dalje saznam i dopunim.

Kurir piše kako da jednostanvo saznate imate li „slovenački“ ili „nemački“ novi srpski pasoš:

Jedna od razlika koje su uočljive golim okom jeste znak SRB koji je sakriven u slici dvoglavog orla na plastičnoj strani pasoša (uz desnu ivicu). Na (slovenačkoj verziji) znak SRB se vidi samo pod uglom od 45 stepeni, dok se na (nemačkoj) vidi u svim uglovima.

Akteri ovog komada u tri čina su MUP, NBS (preko Zavoda za izradu novčanica, skraćeno ZIN), slovenačka firma Miraž i nemačka firma Milbauer o kojoj se već moglo čitati kao o protežiranom kandidatu za kupovinu ZIN u procesu privatizacije.

Novi pasoš (foto: Aleksandar Urošević, CC BY-NC-SA 3)

Ugovor o izradi dva miliona pasoša u periodu od pet godina potpisan je 6. februara 2008. godine između ZIN i konzorcijuma Miraž/Milbauer po tenderu koji je raspisan u decembru 2007. godine.

Glas javnosti piše da postoje dokazi kako su slovenačkoj firmi iz ZIN 9. januara 2008. godine poslate informacije o pristiglim ponudama, te da je na taj način firmi Miraž omogućeno nameštanje ponude u tenderskom postupku. Ta firma kasnije kao odbranu objavljuje kako je na nju od početka vršen pritisak da posao prepusti nemačkom partneru iz formiranog konzorcijuma, da je nemački partner kroz saradnju na projektu ukrao tehnologiju, a da kao najavljeni kandidat za preuzimanje ZIN, Milbauer ima podršku ljudi iz NBS.

Već 7. aprila 2008. dolazi do promene ugovora i aneksom je dozvoljeno da deo pasoša bude proizveden u inostranstvu kako bi se proces ubrzao. Tako je proizvodnja 120.000 pasoša započela pre dolaska nemačkih mašina u ZIN.

Dačić danas priča o nesporazumu „slovenačkog i nemačkog partnera“, a meni deluje kao da je neko početkom 2008. namestio slovencima posao pod izgovorom hitnosti posla radi belog šengena i roka za zamenu isprava koji je istekao u martu 2008., iako oni nisu bili spremni za obim posla. U julu 2008. počinje izdavanje novih pasoša. Uzorci pasoša (koji se prave o slovenačkoj firmi Miraž) se šalju državama širom sveta. Umesto predviđenih 3000 pasoša dnevno Miraž isporučuje 6-8 komada nedeljno.

Onda krajem 2008. godine dolazi do preokreta. Dačić traži da izrada bude u rukama MUP-a, a ne da na poslu zarađuje ZIN (koji će se sutra privatizovati), u NBS kažu kako su samo u početku zbog hitnosti Slovenci pravili pasoše, a da su sada stigle nemačke mašine i da sve mogu da rade sami.

Ti novi-novi pasoši (kako je do danas izdato 430.000 ja zaključujem da je reč od ~300.000) iz nekog razloga razlikuju se od onih napravljenih u Sloveniji. Mogući uzroci koji meni padaju na pamet su:

1) sigurnosna ograničenja
Postoje sigurnosna ograničenja da svaki proizvođač mora da ima „specifičnosti“. Šta bi se inače dogodilo da proceure neki originali na crno tržište, Slovenci kažu da su to napravili u ZIN, u ZIN kažu to su napravili u Miražu... Ako bi to bilo tačno ne znam šta je praksa u svetu, da li je normalno da država ima više serija pasoša ili se jednim izborom proizvođača prepušta njemu na milost i nemilost (na primer: ako vam se ne sviđa naša nova ponuda novih deset hiljada pasoša, menjajte milion postojećih). Ako je normalno da postoji više serija pasoša, onda je izgleda neko pokušao da sakrije da je došlo do promene proizvođača, što imajući u vidu moguće posledice po građane koji putuju sa „falš“ ispravama, najblaže rečeno strašno.

2) propust u organizaciji posla
Postoji propust i MUP i Vlada Srbije zapravo i ne znaju kako treba da izgleda pasoš države, te ostaje na novinarima da to provaljuju. Moguće i da je tehničko rešenje vlasništvo slovenačke firme Miraž, a da je neko iz naše državne uprave dozvolio da se to rešenje odabere kao zvanična putna isprava.

Zavisno od toga ja kao moguće vidim dva scenarija: opoziv prve serije 120.000 pasoša i izdavanje novih-novih po vanrednoj proceduri ili dostavljanje uzoraka novog-novog pasoša i informacije o postojanju dve serije svim zemljama. U MUP-u su potvrdili da su obe serije u skladu sa našim Zakonom o putnim ispravama i podzakonskim aktima i ispunjavaju potrebne uslove.

Tužilaštvu ostaje da proveri da li je došlo do nameštanja tendera iz 2007. godine u kome su Slovenci dobili pravo na izradu pasoša i da li je ugovor između ZIN i firme Miraž raskinut u skladu sa zakonom. Nejasno je i kako to da novinari, a ne ministar Dačić treba da otkrivaju da postoje razlike u pasošima (ko to u ZIN ili MUP-u skriva informacije i zašto), da li iza novinski natpisa u Kuriru i Glasu javnosti stoji upravo Miraž, a treba i pažljivo ispitati okolnosti oko interesovanja Milbauera za najavljenu privatizaciju ZIN...