Moja škrabalica

Čak 21,5% računara u Nemačkoj ima instaliran najpopularniji slobodan kancelarijski paket OpenOffice.org rezultati su istraživanja (prevod na engleski) koje je sproveo portal Webmasterpro.de.

Uzorak za ispitivanje su činili posetioci koji dolaze iz Nemačke na više od 100.000 komercijalnih i ličnih veb sajtova koji koriste FlashCounter za analizu posećenosti. Veoma interesantna je korišćena metodologija u ispitivanju - kako povezati posetioce neke veb stranice i softver koji je instaliran na računaru. Odgovor je u instaliranim fontovima.

Kao što je poznato, kancelarijski paketi dolaze sa setom fontova koji inače nisu prisutni na sistemu. Tako OpenOffice.org i derivati (IBM Lotus Symphony, Oracle/Sun StarOffice i drugi) isporučuje font Open Symbol, dok Apple iWork isporučuje Capitals i Jazz LET. To je omogućilo autorima ispitivanja da upare podatke i izvedu zaključak.

Izmereno u januaru 2010 svaki peti računar u Nemačkoj ima instaliran OpenOffice.org, što je povećanje od 3% u prošloj godini.

Microsoft Office obuhvata 62%-72% uz marginu jer se isti Microsoftovi fontovi mogu dobaviti i u probnom softveru koji je predinstaliran na nove računare i kome je istekao period probnog korišćenja, kao i u drugom softveru koji proizvodi Microsoft. Značajan udeo korisnika ima instalirano više kancelarijskih paketa što može da ukazuje da su u procesu prelaska.

Dok ovo pišem pristiglo je obaveštenje da je uspešno objavljeno radno izdanje OpenOffice.org 3.2.0 RC5 i ako ne budu pronađene nove krupne greške ovo izdanje će biti objavljeno kao stabilno izdanje OpenOffice.org 3.2.0.

Među novinama očekuju nas:

• Podrška za OpenType/Postscript fontove (prikaz, uređivanje, štampanje, izvoz u PDF)
• Do 46% brže prvo pokretanje u odnosu na 3.0
• Otvara dokumente u Microsoft Office 2007 formatu (.docx/.xlsx/.pptx) zaštićene lozinkom
• Omogućava čuvanje dokumenata u Microsoft Word 97/2000/XP formatu uz zaštitu lozinkom
• Automatski uzastopni unos u Računu sada zadržava početak sadržaja (iza računar1 sledi računar2)
• Olakšan rad sa spojenim ćelijama u Računu. Omogućeno umetanje i brisanje kolone i reda iz spojenih ćelija
• Pri izračunavanju u Računu tekstualna polja se prevode u broj. Sprečava pogrešno izračunavanje zbog lošeg formatiranja
• Podrška za beleške u Crtanju i Prezentaciji
• ostala poboljšanja

Srpska ćirilična i latinična lokalizacija je spremna za objavljivanje. Stoga pozivam da nam se pridružite u organizovanom testiranju i proveri kvaliteta kako bismo zajedno ovaj važan slobodan softver učinili još boljim.

Ukoliko ste vezani za paket OpenOffice.org bilo kao sistem integrator ili krajnji korisnik i svakodnevno koristite paket na radnom mestu, priključivanje projektu je najbolji način da ostanete u toku sa tekućim razvojem i obezbedite sebi maksimalni kvalitet softvera.

Da biste se priključili razvoju predstavite se slanjem e-pisma na dev@sr.openoffice.org kako biste se pridružili javnoj dopisnoj listi ili kontaktirajte predstavnike projekta u Srbiji.

Pre nekoliko dana, u četvrtak 17. decembra imao sam zadovoljstvo da na poziv Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo u kancelariji Svetske banke u Beogradu prisustvujem uključenju u globalnu diskusiju o iskustvima Brazila u primeni slobodnog softvera u e-Upravi.

Uz učesnike iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Agencije za privredne registre, Fonda PIO, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo tačno u tri uključili smo se u telekonferenciju.

U uvodnom obraćanju organizatora, e-Gov radne grupe u saradnji sa e-Dev tematskom grupom Svetske banke istaknuta je činjenica da je do danas više od 60 zemalja i međunarodnih institucija usvojilo skoro 300 strategija, planova i dokumenata vezanih za slobodan i softver otvorenog koda. U pozadini ovih inicijativa preovladava želja da se primenom slobodnog softvera unapredi život građana kroz otvoreniju i efikasniju upotrebu informacionih tehnologija u javnom sektoru. Danas možemo i u praksi da vidimo efekte primenjenih strategija, da uočimo široku lepezu novih poslovnih modela koji su omogućili njihovo sprovođenje i koristimo razvijena rešenja.

Ipak, i pored usvojenih strategija uočava se da procedure nabavke i planiranja često onemogućavaju korišćenje slobodnog softvera. Pre par dana je ponovo do mene stiglo pitanje korisnika kako dokazati da je OpenOffice.org legalan softver radi učešća u tenderu iako za isti ne postoji račun već je nabavljen preuzimanjem sa veb stranice OpenOffice.org projekta u Srbiji.

Svojom prezentacijom, Eduardo Santos iz Ministarstva planiranja Brazila predstavio je širokoj i raznovrsnoj publici ekonomske i društvene efekte postignute primenom slobodnog softvera u Brazilu.

Nakon okretanja ka slobodnom softveru u dokumentu usvojenom 2003. godine poseban akcenat je postavljen na razvoj i implementaciju novih informacionih sistema. Za potrebu koordinacije i distribucije formiran je portal softwarepublico.gov.br kao mesto za promociju saradnje svih državnih organa i agencija u razvoju i praćenju implementacije novih softverskih rešenja.

Portal danas sadrži 34 različita rešenja razvijenih kao slobodan softver u formi gotovog proizvoda, a pojedina poput GSAN ERP sistema za vodovod i kanalizaciju ukratko su i predstavljeni tokom prezentacije.

Značaj ovakvih događaja ogleda se pre svega u transferu pozitivnog iskustva što je način za postizanje ušteda u procesu evaluacije dostupnih rešenja u sferi slobodnog softvera. Evropska komisija u svojim preporukama kroz iDABC inicijativu upravo poziva na zajedničku saradnju najpre lokalnih samouprava i različitih organa uprave unutar državne uprave kao međusobno sličnih korisnika, a potom i šire u regionu radi smanjenja troškova evaluacije pri sprovođenju strategije primene slobodnog softvera.

U primeru Brazila zapaža se i realan doprinos saradnji između različitih korisnika i njihovom udruživanju u razvoju, korišćenju i održavanju zajedničkog softvera. Istovremeno promena državne strategije postala je snažan doprinos za razvoj potpuno novog privatnog tržišta za lokalnu ICT industriju predvođenu malim i srednjim kompanijama.

Svoje znanje Brazil planira da kroz UNDP projekat „Internacionalnog portala javnog softvera“ (engl. The International Public Software Portal) prenese i drugim partnerima u okruženju. Za više informacija, glavne beleške su dostupne ovde.

Na veb forumu sajta Linuxo.org povela se zanimljiva diskusija koja iz različitih ugloba spaja slobodan softver, ICT privredni sektor u Srbiji, tržište usluga vezanih za slobodan softver, reformu e-Uprave i nastup i poziciju domaće zajednice.

Izdvojio bih uključenje Zorana Marjanovića iz firme Micro Business d.o.o. u diskusiju. Micro Business d.o.o. je proizvođač BusinessWare softvera za poslovanje preduzeća i sistem integrator iz Knjaževca orijentisan na primenu slobodnog softvera uključujući OpenOffice.org, najpoznatiji slobodan kancelarijski paket i GNU/Linuks operativni sistem.

Oni su još 2004. godine uvideli tržišnu šansu da ponude nešto drugačije svojim korisnicima, a njihova softverska perjanica podržava višeplatformski rad, te omogućava korisnicima da sami odaberu Microsoft Windows ili GNU/Linuks zasnovano rešenje.

Zoran je sa kolegama iz firme bio i naš gost na II godišnjem okupljanju OpenOffice.org zajednice 16. maja u Kragujevcu gde smo najviše govorili o obuci korisnika za OpenOffice.org. Učestvujući u diskusiji na Linuxo.org forumu Zoran je istakao želju da sa drugim sličnim firmama podele iskustva:

Dovoljno je da domaća firma bude kadra da svojim korisnicima pruži potrebnu i osnovnu podršku za onaj deo OSS koji je ta firma uvela korisniku.

Ovakvih firmi u Srbiji, verujem, ima još. Okupljanjem ovih firmi u organizaciju može napraviti pomak.

Nisu tenderi u državnim organima smetnja, već nemogućnost samo jedne firme da dobije komplikovan posao. Organizacija bi mnogo bolje delovala. Kad kažem da tenderi nisu smetnja, to potkrepljujem svojim primerom, gde mi glatko "prolazimo" u takvim slučajevima, jer je naše rešenje jeftinije zbog upotrebe OSS.

Ne samo da je njihovo rešenje jeftinije već kao ponuđač slobodne platforme novac ulažu nazad u lokalnu sredinu, a vertikalnom saradnjom sa zajednicom imaju na raspolaganju kvalitetno rešenje za bazni spektar usluga integracije.

Kada sam početkom prošlog meseca bio u Orvietu na godišnjoj konferenciji OpenOffice.org projekta u razgovoru sa Italom Vignoliem, aktivnim učesnikom i bivšim koordinatorom Associazione PLIO, prepoznali smo identičnu temu.

Kroz zajedničku aktivnost svakodnevno svi mi u zajednici unapređujemo softver koji koristimo, bilo da pišemo novi programski kod, prevodimo, dopunjujemo dokumentaciju, učestvujemo u diskusijama ili koristeći ga svakodnevno testiramo softver. I svesni smo da time stvaramo slobodno radno okruženje. Neograničeni licencama, zabranama, ograničenjima, svakodnevno se družimo i zabavljamo prilagođavajući softver tačno našim potrebama jer je zabavno kada to možemo.

Želimo da to naše mezimče prošeta i do drugih. Da im ponudimo slobodnu alternativu i promovišući vrednosti slobodnog softvera omogućimo im da sami odluče koji softver žele da koriste. A da dopremo do svih potrebna nam je podrška i organizovani nastup.

Centralizacijom unapređenja e-Uprave sve češće se realizuju krovni ugovori u nabavi softvera, čime se složenost nabavke uvećava preko veličine koju pojedinačni mali i fleksibilni partneri orijentisani na slobodan softver mogu da prihvate. Dok čekamo na stratešku odluku države (Strategija i akcioni plan razvoja e-Uprave 2009-2013 je sjajan korak u tom pravcu, ističući interoperabilnost, otvoreni kod i otvorene standarde u prvi plan kao katalizatore za razvoj e-Uprave) postoji puno stvari koje i sami možemo da uradimo.

Sa strane OpenOffice.org zajednice, Igor, Aleksandar i ja pripremamo lokalni partnerski program zamišljen kao klaster sistem integratora koji će omogućiti njihovo bolje međusobno povezivanje, doprineti vidljivosti i olakšati im prenos znanja sa međunarodnog projekta.

Želite da se čuje i vaše mišljenje? Oglasite se na pokrenutoj temi ili u putem komentara na ovaj zapis.

Liz je svoju rođendansku čestitku na blogu započela citatom vizije OpenOffice.org projekta:

Da okupljeni kao zajednica napravimo vodeći slobodan kancelarijski paket koji će raditi na svim standardnim računarima, pružiti slobodan programibilan pristup funkcionalnosti paketa i podacima i koristiti otvoren standardizovani format zapisa dokumenata zasnovan na XML-u.

Srećan ti deveti rođendan, OpenOffice.org! Više na veb stranici projekta.