Odletiš po investicije, potrošiš novac iz budžeta
Neki bi rekli „redovna šoping tura“, mada se dešavalo da se ona izbegne i odloži, kao na primer 2006-2007. godine. Meni je tužno kako se vest o kupovini predstavlja. Stidljivo, kao da je sramota kupiti softver. Vidi se da nema ideje šta bi mi dobro mogli da uradimo sa tim softverom koji kupujemo. Sve izgleda iznuđeno, da se na kratko premosti zavisnost.
RTS tabloidno javlja da se Balmerovo vreme meri milionima. Ako su tačne prve informacije ono se sada meri sa 27 miliona dolara koje smo potrošili na nešto. Saznaće se već tačnije šta je kupljeno i koliki su ukupni troškovi kako domaći partneri budu radili ugradnju. Postupak nabavke je inicirala prethodna vlada, a realizacija je nastavljena u novom mandatu. Nisam siguran kako se državni sporazum sa jednom kompanijom uklapa u postupak javne nabavke[1], ali želim da se bavim suštinom. Državna uprava je mahom zavisna od Microsoft softvera i tokom ove godine neke licence bi verovatno morale da budu kupljene. Ima međutim i dobrih primera gde je ova zavisnost manja i gde se državni organi snalaze da optimizuju trošak softvera.
Voleo bih da postoji način da sada budu nagrađeni oni državni organi koji su odabrali alternativni i jeftiniji softver ili su licenciranje već realizovali iz sopstvenih budžeta umesto da čekaju objedinjenu nabavku.
Objedinjene nabavke „pokrivaju“ one koji o trošku softvera godinama nisu ni razmišljali. Teško da će biti prave analize potreba i merenja učinka softvera koji je stavljen u funkciju. Ranije su objedinjene nabavke rešavane po ključu, gde je svako tražio više, a mnogi na kraju dobijali manje nego što je realno potrebno. U komentarima na ovu vest postavlja se puno pitanja da li je baš na svim računarima u državnoj upravi ovaj skupi softver neophodan?
Prvi osnovni sud u Beogradu je odabrao slobodan i besplatan softver OpenOffice.org umesto komercijalnog paketa Microsoft Office. Neophodnu tehničku podršku realizuje njihova služba održavanja IT sistema, pa je trošak uključen u redovne i verovatno ne tako velike plate. Ovaj softver potpuno odgovara potrebama, a ušteda prema broju licenci nije mala. Drugima koji o softveru i mogućim uštedama možda nisu ni razmišljali država kupuje softverske licence kroz objedinjenu nabavku.
Ne znam ništa o predviđenoj dinamici i načinu podele ovih licenci korisnicima kada budu nabavljene prema sporazumu. Bilo bi fer pri podeli licenci iz objedinjene nabavke njihov trošak srazmerno preneti na budžete organa koji softver potražuju. Tako bi svako u svom domenu rada mogao da odluči postoje li veći prioriteti za trošenje novca umesto da se krije iza objedinjene nabavke.
Ivan Jelić je prokomentarisao:„Jedino što sada ima smisla raditi je insistiranje na svakom detalju dogovora, cenama, količinama, tajminzima.“. Potpuno se slažem. Ako se usput ostvari i korak ka većoj transparentnosti oko troškova softvera i načina kako se on koristi to bi moglo da bude značajno za domaće proizvođače. Da se i proizvođačima pruži šansa da izađu sa drugačijim rešenjima koja su prilagođena budžetu.
Diskusija: Ubuntu-RS forum, Fejsbuk (@grakic, @smarkovic), B92 blog...
Autor je učesnik projekta Libreofis, najpopularnijeg slobodnog kancelarijskog paketa. Preuzmite instalaciju sa interneta legalno i potpuno besplatno. Pridružite nam se na Fejsbuku, na stranici Libreofis u Srbiji.
[1] Moguće kroz poslovni odnos Microsofta i njihovih partnera koji se pojavljuju u nabavci, gde je uslovima nabavke propisan upravo softver koji proizvodi Microsoft. Nismo ovde posebni, slične javne nabavke u rascepu propisa i prakse prolaze, padaju pa se ponavljaju i u zemljama EU.
Koja je razlika između Apache Openofisa i Libreofisa?
Sledeće stiže sa foruma OtvoreniDokument.com, gde Vladislav Stevanović pita:
Sledeće pitanje je koja je razlika između uslova korišćenja Apache Openofisa i Libreofisa. Libreofis je nastao uglavnom zato što je Sun držao primat, i razvijao ga prema svojim potrebama jer je imao i komercijalnu verziju ovog paketa. Kako je Oracle donirao Openofis Apache fondaciji, pretpostavljam da je nestao problem za zajednicu oko uslova korišćenja. Ili?
Razlika je u ideji i motivaciji.
Dokument fondacija postoji sa ciljem da obezbedi svima širom sveta slobodu i sigurno puno vlasništvo nad elektronskim dokumentima bez rizika od zamke jednog softvera ili jednog proizvođača. Fondacija je posvećena otvorenim standardima, a tu je pre svega ODF. Želja fondacije je da kroz slobodan softver svima pruži tehnički atraktivan skup osnovnih programa za rad na računaru lokalizovan na što veći broj jezika. Fondacija je kolevka za razvoj Libreofisa. Za Libreofis koji Dokument fondacija vidi kao strateški značajan slobodan softver odabran je model meritokratije gde oni koji najviše rade i doprinose, najviše i utiču na donošenje odluka u projektu. Ovo je blisko mnogim aktivistima slobodnog softvera i malim kompanijama koje tu vide šansu za pravo partnerstvo.
Apache OpenOffice je sa druge strane projekat nastao kada je Oracle odlučio da se povuče iz OpenOffice.orga, kao izlazna strategija za ugovore prema pratnerima (IBM ispred drugih) i korisnicima. Postoji i fina razlika između Apache licence za Apache OpenOffice i GNU LGPL/MPL za Libreofis ali to nije značajno koliko motivacija učesnika u projektu.
I jedan i drugi projekat su otvoreni za nove aktiviste, vreme teče, pa ne znači da će ova razlika ostati upravo ovakva. Imajte u vidu da je ovo moje lično viđenje, pa se utoliko ograđujem.
Nastavak Anti-pirat akcije Poreske uprave
Poreska uprava nastavlja svoju opravdanu akciju sprečavanja nelegalnog korišćenja softvera (tema na forumu Ubuntu zajednice) slanjem upitnika poreskim obveznicima o popisu računarske opreme i softvera.
U dobrovoljnom upitniku se traže odgovori na sledeća pitanja:
- UKUPAN BROJ LICENCI ZA SISTEMSKI SOFTVER
- WINDOWS
- LINUX
- OSTALO
- UKUPAN BROJ LICENCI ZA APLIKATIVNI SOFTVER
- MS OFFICE
- AUTOCAD
- ADOBE
- OSTALO
- UKUPAN BROJ SERVERSKIH LICENCI
(tri prazna reda)- UKUPAN BROJ PRISTUPNIH SERVERSKIH LICENCI
- UKUPAN BROJ LICENCI ZA BAZE PODATAKA
Meni nije jasno šta je to LICENCA.
Da li se misli na Ugovor o licenciranju, pa pod 1.B) treba upisati ukupan broj slobodnih GNU/Linux instalacija jer je svaka pokrivena većim brojem pojedinačnih ugovora o licenciranju za ugrađene programe, koji dozvoljavaju slobodno korišćenje čime korisnik pribavlja neophodna prava za korišćenje primerka računarskog programa bez posebne naknade, ili isključivo na komercijalnu kupovinu prava o čemu postoji evidentiran račun i na koju je plaćen porez, u kom slučaju treba navesti jedino broj komercijalnih GNU/Linux instalacija ako takve postoje.
Ne znam ni šta je to SERVERSKA LICENCA, a još manje PRISTUPNA SERVERSKA LICENCA.
Pretpostavljam da pod 3) treba prepisati sistemski softver koji se koristi na računaru karakterisanom kao server, a da pod 4) treba popuniti broj posebnih dozvola za korišćenje jedino u slučajevima da ugovor o licenciranju serverskog softvera iz prethodne tačke zahteva ovakve dozvole. Pogledao sam u Zakonu o autorskom i srodnim pravima (Sl. Glasnik RS 104/2009 i 99/2011) i nisam primetio da se i jedan od ovih pojmova definiše. U pitanju 5) ne znam da li se misli na dozvole korišćenja baza podataka (imenik, zbirke propisa, rečnik, i sl.) u kom vidu se ovaj termin i javlja u propisima, ili kako je ovde akcenat stavljen na računarske programe, na posebne računarske programe za podršku bazama podataka (njihovo čuvanje, uređivanje i pregledanje).Član 138. Baza podataka je zbirka zasebnih podataka... uređenih na sistematičan ili metodičan način,... Bazom podataka ne smatra se računarski program koji se koristi za njeno stvaranje ili rad.Kratak dopis, puno pitanja. Od prethodnog dopisa je prošlo godinu dana, pa bi se pomislilo da je bilo vremena da se ovaj jasnije sastavi.
Dodatak: Prema usmenoj informaciji Odeljenja za kontrolu legalnosti softvera Poreske uprave, tako da se na nju nigde ne možete pozvati, u polje licence za sistemski softver upisuju se i slobodne licence koje nisu predmet komercijalne nabavke. Način popunjavanja je takav da se ukupan broj računara i licenci slaže u broju - tj. za slobodnu GNU/Linux instalaciju treba upisati jednu licencu za sistemski softver. Licenca za baze podataka su prava korišćenja softvera za podršku bazama podataka, uključujući i programe koji koriste ugrađene baze podataka kao što su računovodstveni programi, zbirke propisa, sistemi za upravljanje dokumentima i drugo. Od svih pitanja mislim da su se ovde najviše zapetljali.
Čitanje saobraćajne dozvole sa čipom
U međuvremenu, MUP je objavio zvaničnu aplikaciju i API za Microsoft Windows operativni sistem koji se mogu preuzeti sa njihovog sajta. Više „programerskih“ informacija o kartici i podacima na njoj objavljeno je na Freesteel vikiju.
Pre nekoliko dana me je kolega programer e-poštom pitao oko čitanja saobraćajnih dozvola, valjda zbog iskustva sa ličnim kartama.
Nisam gledao karticu, ali trebalo bi da je po EU pravilima, detaljno opisanim u aneksu 1 direktive 2003/127/EC. Kod nas se primenjuje Pravilnik o registraciji motornih i priključnih vozila (Sl. glasnik RS, 69/2010, 101/2010) koji na prvi pogled u članu 15 deluje usaglašen sa direktivom.
ISO 7816-4 standard koji opisuje naredbe za šetnju po sistemu datoteka i čitanje podataka je dostupan kao puni pregled sa IEC sajta.
Ako neko krene da se igra i programira softver, bilo bi lepo da objavi izvorni kod. Osnovni softver koji čita i ispisuje podatke je jednostavno napraviti, do jedan dan posla. Lep prikaz tih podataka uz analizu kodova i ispis čitljivih opisnih vrednosti je nešto zahtevnije jer treba rastumačiti više standarda i pribaviti spiskove koji se uglavnom mogu naći uz malo Guglanja.
Najbolje bi bilo kada bi sami korisnici koji znaju šta od podataka žele da čitaju sa saobraćajne dozvole pokrenuli i pomogli razvoj nezavisnog softvera i API-ja.
Za čitanje se koriste standardni čitači (kao i za ličnu kartu sa čipom, ili za čitanje pametnih kartica za e-bankarstvo) ali je softver drugi. Ako bi grupa korisnika sada zajednički razvila i objavila otvoreni kod, program bi svi mogli da koriste. Nema potrebe da se čeka gotovo rešenje.
Čitanje godišta proizvodnje vozila sa saobraćajne dozvole je mnogima zanimljivo pošto se podatak naizgled ne nalazi napisan spolja. Međutim oznaka šasije (Vehicle identification number) sadrži godinu proizvodnje kako je određeno standardom ISO 3779. Godište je tako predstavljeno desetim simbolom polja (E) na poleđini saobraćajne dozvole (ovaj zapis postoji i u čipu) prema ponavljajućem kodu u tabeli:
Izgleda da ne poštuju svi proizvođači doslovno ISO 3779, pa se po forumima i sajtovima pominju i određena odstupanja.
Naknadnom izmenom pravilnika predviđen je i upis godine proizvodnje u čip saobraćajne dozvole. Kako EU direktiva ne predviđa prostor pitanje je gde se zapravo podatak nalazi. Doslovno čitajući pravilnik moguće da se nalazi u datoteci sa opcionim podacima, uz boju vozila (odeljak II.6, EF D011), iako kako se uvodi novi kod, možda bi tačnije bilo čuvanje u skladu sa odeljkom II.7 (nepoznato ime datoteke). U svakom slučaju, nije teško proveriti.
