Neki bi rekli „redovna šoping tura“, mada se dešavalo da se ona izbegne i odloži, kao na primer 2006-2007. godine. Meni je tužno kako se vest o kupovini predstavlja. Stidljivo, kao da je sramota kupiti softver. Vidi se da nema ideje šta bi mi dobro mogli da uradimo sa tim softverom koji kupujemo. Sve izgleda iznuđeno, da se na kratko premosti zavisnost.

RTS tabloidno javlja da se Balmerovo vreme meri milionima. Ako su tačne prve informacije ono se sada meri sa 27 miliona dolara koje smo potrošili na nešto. Saznaće se već tačnije šta je kupljeno i koliki su ukupni troškovi kako domaći partneri budu radili ugradnju. Postupak nabavke je inicirala prethodna vlada, a realizacija je nastavljena u novom mandatu. Nisam siguran kako se državni sporazum sa jednom kompanijom uklapa u postupak javne nabavke^[1], ali želim da se bavim suštinom. Državna uprava je mahom zavisna od Microsoft softvera i tokom ove godine neke licence bi verovatno morale da budu kupljene. Ima međutim i dobrih primera gde je ova zavisnost manja i gde se državni organi snalaze da optimizuju trošak softvera.

Voleo bih da postoji način da sada budu nagrađeni oni državni organi koji su odabrali alternativni i jeftiniji softver ili su licenciranje već realizovali iz sopstvenih budžeta umesto da čekaju objedinjenu nabavku.

Objedinjene nabavke „pokrivaju“ one koji o trošku softvera godinama nisu ni razmišljali. Teško da će biti prave analize potreba i merenja učinka softvera koji je stavljen u funkciju. Ranije su objedinjene nabavke rešavane po ključu, gde je svako tražio više, a mnogi na kraju dobijali manje nego što je realno potrebno. U komentarima na ovu vest postavlja se puno pitanja da li je baš na svim računarima u državnoj upravi ovaj skupi softver neophodan?

Prvi osnovni sud u Beogradu je odabrao slobodan i besplatan softver OpenOffice.org umesto komercijalnog paketa Microsoft Office. Neophodnu tehničku podršku realizuje njihova služba održavanja IT sistema, pa je trošak uključen u redovne i verovatno ne tako velike plate. Ovaj softver potpuno odgovara potrebama, a ušteda prema broju licenci nije mala. Drugima koji o softveru i mogućim uštedama možda nisu ni razmišljali država kupuje softverske licence kroz objedinjenu nabavku.

Ne znam ništa o predviđenoj dinamici i načinu podele ovih licenci korisnicima kada budu nabavljene prema sporazumu. Bilo bi fer pri podeli licenci iz objedinjene nabavke njihov trošak srazmerno preneti na budžete organa koji softver potražuju. Tako bi svako u svom domenu rada mogao da odluči postoje li veći prioriteti za trošenje novca umesto da se krije iza objedinjene nabavke.

Ivan Jelić je prokomentarisao:„Jedino što sada ima smisla raditi je insistiranje na svakom detalju dogovora, cenama, količinama, tajminzima.“. Potpuno se slažem. Ako se usput ostvari i korak ka većoj transparentnosti oko troškova softvera i načina kako se on koristi to bi moglo da bude značajno za domaće proizvođače. Da se i proizvođačima pruži šansa da izađu sa drugačijim rešenjima koja su prilagođena budžetu.

Diskusija: Ubuntu-RS forum, Fejsbuk (@grakic, @smarkovic), B92 blog…

Autor je učesnik projekta Libreofis, najpopularnijeg slobodnog kancelarijskog paketa. Preuzmite instalaciju sa interneta legalno i potpuno besplatno. Pridružite nam se na Fejsbuku, na stranici Libreofis u Srbiji.

[1] Moguće kroz poslovni odnos Microsofta i njihovih partnera koji se pojavljuju u nabavci, gde je uslovima nabavke propisan upravo softver koji proizvodi Microsoft. Nismo ovde posebni, slične javne nabavke u rascepu propisa i prakse prolaze, padaju pa se ponavljaju i u zemljama EU.