Pre nekoliko dana, u četvrtak 17. decembra imao sam zadovoljstvo da na poziv Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo u kancelariji Svetske banke u Beogradu prisustvujem uključenju u globalnu diskusiju o iskustvima Brazila u primeni slobodnog softvera u e-Upravi.

Uz učesnike iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Agencije za privredne registre, Fonda PIO, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo tačno u tri uključili smo se u telekonferenciju.

U uvodnom obraćanju organizatora, e-Gov radne grupe u saradnji sa e-Dev tematskom grupom Svetske banke istaknuta je činjenica da je do danas više od 60 zemalja i međunarodnih institucija usvojilo skoro 300 strategija, planova i dokumenata vezanih za slobodan i softver otvorenog koda. U pozadini ovih inicijativa preovladava želja da se primenom slobodnog softvera unapredi život građana kroz otvoreniju i efikasniju upotrebu informacionih tehnologija u javnom sektoru. Danas možemo i u praksi da vidimo efekte primenjenih strategija, da uočimo široku lepezu novih poslovnih modela koji su omogućili njihovo sprovođenje i koristimo razvijena rešenja.

Ipak, i pored usvojenih strategija uočava se da procedure nabavke i planiranja često onemogućavaju korišćenje slobodnog softvera. Pre par dana je ponovo do mene stiglo pitanje korisnika kako dokazati da je OpenOffice.org legalan softver radi učešća u tenderu iako za isti ne postoji račun već je nabavljen preuzimanjem sa veb stranice OpenOffice.org projekta u Srbiji.

Svojom prezentacijom, Eduardo Santos iz Ministarstva planiranja Brazila predstavio je širokoj i raznovrsnoj publici ekonomske i društvene efekte postignute primenom slobodnog softvera u Brazilu.

Nakon okretanja ka slobodnom softveru u dokumentu usvojenom 2003. godine poseban akcenat je postavljen na razvoj i implementaciju novih informacionih sistema. Za potrebu koordinacije i distribucije formiran je portal softwarepublico.gov.br kao mesto za promociju saradnje svih državnih organa i agencija u razvoju i praćenju implementacije novih softverskih rešenja.

Portal danas sadrži 34 različita rešenja razvijenih kao slobodan softver u formi gotovog proizvoda, a pojedina poput GSAN ERP sistema za vodovod i kanalizaciju ukratko su i predstavljeni tokom prezentacije.

Značaj ovakvih događaja ogleda se pre svega u transferu pozitivnog iskustva što je način za postizanje ušteda u procesu evaluacije dostupnih rešenja u sferi slobodnog softvera. Evropska komisija u svojim preporukama kroz iDABC inicijativu upravo poziva na zajedničku saradnju najpre lokalnih samouprava i različitih organa uprave unutar državne uprave kao međusobno sličnih korisnika, a potom i šire u regionu radi smanjenja troškova evaluacije pri sprovođenju strategije primene slobodnog softvera.

U primeru Brazila zapaža se i realan doprinos saradnji između različitih korisnika i njihovom udruživanju u razvoju, korišćenju i održavanju zajedničkog softvera. Istovremeno promena državne strategije postala je snažan doprinos za razvoj potpuno novog privatnog tržišta za lokalnu ICT industriju predvođenu malim i srednjim kompanijama.

Svoje znanje Brazil planira da kroz UNDP projekat „Internacionalnog portala javnog softvera“ (engl. The International Public Software Portal) prenese i drugim partnerima u okruženju. Za više informacija, glavne beleške su dostupne ovde.