Tokom prošle godine imao sam priliku često da odgovaram na pitanje „Koliko ima OpenOffice.org korisnika?“. Povodi su bili razni, logično ljudi su oprezni, boje se da ne skoče sami u tu avanturu prelaska, naročito kada je reč o kritičnim poslovnim aplikacijama kao što je kancelarijski paket. Na stranu mogućnosti, stabilnost, sloboda i cena, važi ona „kada si u Rimu, ponašaj se kao Rimljan“. Isto to pitanje često postavljaju i ljubitelji slobodnog softvera, poput nekog sportskog rezultata, neminovno je pitanje „A kako mi stojimo?“.

xpnet: 12% aktivnih korisnika mereno na 20.000 računara (25% u velikim kompanijama) širom
sveta sa MS Windows operativnim sistemom (prenosi Infoworld)

Podatke je teško pribaviti. Poznate svetske IT analitičke kuće ne oglašavaju se javno sa podacima o OpenOffice.orgu jer je to praksa samo kod sponzorisanih izveštaja, mada se cifre 9-22% zavisno od uzorka mogu poručiti među plaćenim izveštajima. Ne znam da li bi bilo moguće podatke direktno pribaviti od analitičara na terenu. Nije mi poznato da je tema obrađena u našoj zemlji, iako pretpostavljam da su podaci dostupni, a možda nas Republički zavod za statistiku iznenadi 23. septembra. Prošle godine rekli su:

Izvor: Upotreba Informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici
Srbiji za 2008. godinu, Republički zavod za statistiku

Treba imati u vidu da je pitanje pre svega okrenuto na upotrebu GNU/Linuksa na serverima, ali svakako da pitanje u vezi kancelarijskih paketa bi bilo logičan nastavak. Dok to čekamo možda neko od studenata pronađe kancelariju „???“ Centra za istraživanje tržišta pri Fakultetu organizacionih nauka.

U nedostatku istraživanja, vratimo se distribuciji. OpenOffice.org može slobodno da se preuzme sa glavne lokacije projekta odakle je preuzeto skoro 90.000.000 (devedeset miliona) kopija izdanja 3.0 i 3.1.

Pakete je moguće preuzeti i sa brojnih sajtova širom Interneta, a pomenuta brojka ne obuhvata i lokalizovana izdanja koja se lokalno distribuiraju. Tokom proteklih godinu i po dana srpska lokalizacija sa servera Matematičkog fakulteta u Beogradu preuzeta je 60.000 puta uz 16.000 preuzetih jezičkih paketa.

Svaka kopija se može instalirati na neograničenom broju računara, pa to dodatno komplikuje račun. Oprezni će reći da preuzeta kopija ne znači korišćena kopija, što je takođe tačno, ipak kako se paket često koristi u poslovnom radnom okruženju gde se instalira ne veći broj računara za pretpostaviti je da je umnožak dovoljno veći od jedan. Ne treba zaboraviti ni komercijalne derivate, StarOffice, MagyarOffice,...

Instalacije su dostupne i na pratećim diskovima u skoro svim računarskim časopisima (uključujući i časopise kod nas), povremeno se u okviru različitih projekata i manifestacija distribuiraju veće količine diskova, a postoje i programi dostavljanja diskova korisnicima sa lošim priključkom na Internet kako u svetu tako i volonterska inicijativa kod nas. OpenOffice.org je podrazumevani kancelarijski paket na većini GNU/Linuks distribucija i tu se isporučuje kroz skladišta sa paketima.

Na kraju, iako su brojke zabavne, meni je kao i svim korisnicima uvek draže da ispratim nova unapređenja u ovom sjajnom kancelarijskom paketu. Izdanje 3.2 čekamo u novembru. Do tada, pridružite se razvoju, u srpskom ogranku projekta imamo puno zanimljivih ideja i očekujemo dizajnere, veb programere, zainteresovane za prevod dokumentacije, a tu smo i da zajedno učimo Java i C++ programiranje.