Prvo, razgovarao sam sa predsdnikom Majkrosofta Internejšenl koji vodi u firmi sva tržišta sem SAD, Žan-Filipom Kurtua (Jean-Philippe Courtois) o strateškom partnerstvu koji bi Srbija i Majkrosfot mogli da formiraju.

...

Dogovorili smo se da se, po formiranju reformske vlade, napravi veoma ambiciozan višegodišnji plan razvoja elektronske srpske državne uprave (e-government) gde tragično kaskamo za našim susedima, kamoli svetskim liderima.

A ovo je komentar koji sam tamo objavio, a ovde ga u delu prenosim:

Zanimljivo mi je da ignorišete e-Europe 2005 plan i iDABC inicijativu pri Evropskoj komisiji za elektronsku upravu koja podržava upotrebu slobodnog softvera u javnom sektoru prvenstveno radi dostupnosti i prilagodljivosti softvera svim građanima. I Slovenija i Hrvatska su usvojile sličnu politiku korišćenja slobodnog softvera.

[Slobodan softver] dozvoljava organizacijama da dele rezultate i know-how i prilagode gotovo njihovim potrebama. Ne manje važno, osigurava privrženost otvorenim standardima, pa olakšava međupovezanost i daje jednak pristup informacijama i uslugama javnog sektora...

Ja ne kažem da sa nekim ne treba razgovarati. Lično bih želeo da oni zaposle još 1000 naših stručnjaka i prihvate otvoreni model razvoja softvera (iako su obe stvari podjednako nerealne). Pozivam Vas samo da sagledate i drugu opciju koju lično podržavam i za koju verujem da može imati daleko bolji učinak na razvoj domaće softverske ICT industrije.

Kao još jedan prilog mojim stavovima uputio bih vas na studiju koju je podržala Evropska komisija o uticaju slobodnog softvera na inovacije i konkurentsku prednost kada je reč o evropskom ICT sektoru, objavljenoj krajem prošle godine.

Posebno važno mesto slobodni softver ima i u obrazovanju. Brojni zaključci OLPC projekta (laptop za 100$) koji podržava i UN pokazuju da se tako pružaju jednake šanse svima, razvija znatiželja kod pojedinaca, a zašto da ne pomenem i značajnu materijalnu uštedu. Sve su to razlozi zašto je izabran upravo slobodan softver. U komentarima je već pomenuta Ekstramadura u Španiji, koja je po mnogo čemu slična nama. Kompletan sistem sa sve obukom i prilagođavanjem je koštao manje od milion umesto 18 miliona evra. A i taj novac je ostao u lokalnoj sredini. Mislite o tome.