Stjepan na svom blogu piše svoje viđenje grozote oblikovanja računarskog obrazovanja po ECDL programima u osnovnim školama i na kratko to upoređuje sa OLPC (svakom detetu po laptop) inicijativom.

Sećam se da sam prošle godine pročitao Negreponteovu izjavu, koju ne mogu sada da citiram, ali govori o tome kako nešto mora biti gadno pogrešno kada decu od 7 do 12 godina starosti u školama učimo kancelarijskom poslovanju, obradi teksta i unakrsnim tabelarnim izračunavanjima.

OLPC u Skoplju, saznaj više

Stjepan dalje piše kako će se nove generacije suočiti sa neverovatnom količinom informacija, gde je presudno da steknu veštinu prepoznavana bitnog. „Prilagođavanje i brze reakcije na promjene postaju sve važnije.“

Ovo mogu samo da podržim i još pitam: Da li negovanjem dečije kreativnosti i „učenja po primeru“ umesto usvajanja liste činjenica možemo napraviti koji korak u pravom smeru? Kako reagujemo na najnovije rezultate PISA testa?