Nove zdravstvene kartice
Za uvođenje novih kartica zdravstvenog osiguranja (KZO) nadležni, kažu, imaju više razloga: od onemogućavanja zloupotrebe i falsifikovanja zdravstvene isprave, do toga da KZO obezbeđuje infrastrukturu za siguran pristup servisima koje će zdravstvene ustanove moći da uspostave...Kartica - uvod u elektronsko zdravstvo, Novosti, 21. maj 2015
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti sa punim pravom sprečava da se medicinski podaci (karton pacijenta) čuvaju u kartici, pa će po svemu sudeći nova kartica služiti samo za identifikaciju, za šta je mogao da posluži i bilo koji drugi „dokument sa slikom“. Osim toga nova KZO u sebi ipak čuva neke nemedicinske podatke:
Glavni blokovi podataka na KZO sadrže sledeće (u zagradi nije kompletan spisak):Pored ovih podataka u čipu se nalaze elektronski sertifikati vlasnika KZO, elektronski potpisi podataka, kao i sertifikati službenog lica koje je potpisalo te podatke u toku procesa izdavanja, overe ili neke druge operacije nad KZO.
- podaci o dokumentu (period važenja, broj dokumenta, serijski broj čipa)
- nepromenjivi tekstualni podaci o vlasniku (LBO, ime, prezime, datum rođenja)
- promenjivi tekstualni podaci o vlasniku (datum overe , datum važenja)
Uputstvo za rad sa HCReader aplikacijom, NetSet, 20. jun 2013
Međtuim, prvo pitanje je da li su i ovi podaci mogli da se čuvaju u informacionom sistemu tako da se nakon identifikacije bilo kojim drugim dokumentom u zdravstvenoj ustanovi kroz sistem dobije ispis i podataka o osiguraniku. Podaci baš kao i do sada svakako neće biti samo u kartici, inače bi se postavilo pitanje šta se dešava kada se ona ošteti ili izgubi.
Drugo, ukoliko podaci moraju biti u kartici i ne mogu se uvek prenositi kroz informacioni sistem, na primer kako bi bili dostupni i u ustanovama koje nisu povezane u jedinstveni informacioni sistem, treba istaći da je nova lična karta sa čipom (izdata nakon avgusta 2014) moderna javacard kartica koja može da odvojeno i bezbedno čuva podatke za više razlitih aplikacija (primena). Bez većih tehničkih problema mogla je da uz funkciju lične karte, kartice za kvalifikovani e-potpis, oružanog lista ima i funkciju kao kartica zdravstvenog osiguranja. Posebna zdravstvena kartica mogla je da se izdaje samo onima koji su želeli ličnu kartu bez čipa, koji žele da poseduju odvojeni dokument, deci i drugim licima koja nemaju ličnu kartu, a imaju pravo na zdravstveno osiguranje. Šta više ista domaća kompanija obezeđuje softversku podršku i za LK sa čipom i za novu KZO.
Sve pomenute usluge koje KZO treba da navodno omogući tiču se upravo identifikacije i elektronske identifikacije, a tu nema potrebe za uvođenjem nove kartice već se može upotrebiti postojeća elektronska identifikacija: LK sa čipom kao na portalu eUprava, eID podržan kvalifikovanim el. potpisom što se već sada koristi na portalima ePorezi i CROSO, a kasnije i neki drugi postupak elektronske identifikacije koji nastane usvajanjem evropske eIDAS uredbe u domaćem zakonodstvu kroz već najavljeni novi Zakon o elektronskom poslovanju (prostija identifikacija mobilnim telefonom i drugo).
U celoj aferi sa KZO najveći je problem što su neke verovatno tehnički već zastarele kartice ranije kupljene i sada kroz naplatu personalizacije (izdavanja) treba namiriti trošak i sačuvati se od odgovornosti za promašeni projekat.
Nova kartica nije preduslov za najavljene usluge, a svakako neće biti ni magično rešenje za redove i čekanje. Najvažnije usluge - zakazivanje i elektronski recept/uput se mogu uspešno realizovati kroz jedinstveni informacioni sistem, možda i bez uslova da osiguranici koriste visok nivo elektronske identifikacije i čitač kartica na svom računaru.
Sa druge strane naizgled bez koordinacije sa telima zaduženim za elektronske usluge i eUpravu i uz sada nove afere ubrzano se nabavlja novi jedinstveni informacioni sistem u zdravstvu bez jasne relacije u odnosu na ranije korake postignute kroz veoma skupe DILS i EU-IHIS projekte. Potpuno neshvatljivo i bahato, novi informacioni sistem čak nije ni predviđen da koristi nove kartice:
Od početnog pitanja gde čuvati podatke, u kartici ili informacionom sistemu, postoji opasnost da dobijemo skupe kartice i nefunkcionalan informacioni sistem, a podaci će verovatno još dugo ostati na papiru, nedostupni kada su potrebni, a podložni „raspitivanju“ bez kontrole kada je privatnost značajna.
4 komentara
25 maj 2015 Dragan
Naravno da je pravi razlog sto se ove kartice kupuju to sto je neko uzeo proviziju, i to, cini mi se, unapred. A kad se preracuna koliko vredi posao, a koliko kostaju te kartice kakda se narucuju od dobavaljaca napolju - vidi se da ima dosta prostora za raznorazne stvari.
Apropo softvera za zdravstvo, za koji je tender raspisan pre neki dan, prica se da je napisan za neku firmu iz Makedonije.
Inace, takav informacioni sistem nam je besplatno (i hardver i razvoj softwera i obuke...) donirala EU pre nesto manje od 10 godina. Nikom nije bilo u interesu da ga koristi jer bi se onda videlo koje se pare okrecu u zdravstvu i gde. Zato je projekat i sahranjen.
Tako ce biti i sa ovim...
20 nov 2015 Anonymous
Pitanje je malo van konteksta, ali mi treba pomoc oko koriscenja ove kartice na linux operativnom sistemu. Da li je neko uspeo da "potera" citanje KZO na linuxu ? Na sajtu RFZO-a postoji dwl sekcija za linux ali nigde ne postoji koji su sistem requirements da bi to radilo. Ima li neko nekih iskustava ?
7 dec 2016 Dragoslav
I ja imam problem sa Liuuxom i RFZO čitačem, koristim 64bit Ubuntu, Čital lične karte radi odlično, ali RFZO ne mogu da instaliram, nedostaje mi mono-runtime:i386. Ako neko ima rešenje bilo bi lepo da podeli...
2 mar 2017 openYXN
HCReader radi na Ubuntu 32-bit, prvo instalirati gsharp.