"We're not doing any more Windows. It is a security effort," one Google employee told The Financial Times.

If you come to work at Google now, you're given the choice of either Mac OS X or Linux - in order to use Windows, you'll need CIO level clearance. "Linux is open source and we feel good about it," one employee said, "Microsoft we don't feel so good about."

Od ostalih vesti, ako ste C++ maher pogledajte informacije o OpenOffice.org letnjoj praksi. Poput Google Summer of Code, radi se od kuće, zarada je 3500€. Ne postoji rok za prijavljivanje kao kod SoC, broj mesta je ograničen pa požurite. Što pre uspostavite kontakt sa potencijalnim mentorom (programer zadužen za taj deo koda) imate više šansi za uspeh. Koristite javne dopisne liste i kontakt podatke sa ove Viki stranice.

Niko tog prolećnog jutra 25. aprila 1986. godine u Pripjatu, malom gradu na oko 110km od Kijeva (Ukrajna), nije ni slutio da će se tog dana tu, pored njih odigrati događaj koji će ljudska vrsta dugo pamtiti i koga će se sa strahom sećati.

...

Videvši šta se dešava, u 1h 23min 40sec operator pritiska dugme za slučaj opasnosti, koje spušta sve upravljačke šipke i gasi reaktor. Na žalost, kasno je. Bio je ovo početak prve i najveće havarije jedne nuklearne elektrane na planeti.

Milan Milošević: 26. april 1986. - Černobilj, da se ne zaboravi

Danas je i Svetski dan intelektualne svojine. Idealna prilika da legalizujete svoj softver.

Otkrio preko spikedmath.

Although some Macedonians did not have a favourable opinion of their national carrier, the airline did have schedules, destinations and aircraft.

Since the demise of the national carrier many airlines have significantly increased services to Skopje in hope of attracting passengers to transit through their hub airports on route to other European destinations.

The downfall of MAT has not seen air fares decline.

I uzgred, MAT Macedonian Airlines still owes Jat over 10 million American dollars.

Kurir piše kako da jednostanvo saznate imate li „slovenački“ ili „nemački“ novi srpski pasoš:

Jedna od razlika koje su uočljive golim okom jeste znak SRB koji je sakriven u slici dvoglavog orla na plastičnoj strani pasoša (uz desnu ivicu). Na (slovenačkoj verziji) znak SRB se vidi samo pod uglom od 45 stepeni, dok se na (nemačkoj) vidi u svim uglovima.

Akteri ovog komada u tri čina su MUP, NBS (preko Zavoda za izradu novčanica, skraćeno ZIN), slovenačka firma Miraž i nemačka firma Milbauer o kojoj se već moglo čitati kao o protežiranom kandidatu za kupovinu ZIN u procesu privatizacije.

Novi pasoš (foto: Aleksandar Urošević, CC BY-NC-SA 3)

Ugovor o izradi dva miliona pasoša u periodu od pet godina potpisan je 6. februara 2008. godine između ZIN i konzorcijuma Miraž/Milbauer po tenderu koji je raspisan u decembru 2007. godine.

Glas javnosti piše da postoje dokazi kako su slovenačkoj firmi iz ZIN 9. januara 2008. godine poslate informacije o pristiglim ponudama, te da je na taj način firmi Miraž omogućeno nameštanje ponude u tenderskom postupku. Ta firma kasnije kao odbranu objavljuje kako je na nju od početka vršen pritisak da posao prepusti nemačkom partneru iz formiranog konzorcijuma, da je nemački partner kroz saradnju na projektu ukrao tehnologiju, a da kao najavljeni kandidat za preuzimanje ZIN, Milbauer ima podršku ljudi iz NBS.

Već 7. aprila 2008. dolazi do promene ugovora i aneksom je dozvoljeno da deo pasoša bude proizveden u inostranstvu kako bi se proces ubrzao. Tako je proizvodnja 120.000 pasoša započela pre dolaska nemačkih mašina u ZIN.

Dačić danas priča o nesporazumu „slovenačkog i nemačkog partnera“, a meni deluje kao da je neko početkom 2008. namestio slovencima posao pod izgovorom hitnosti posla radi belog šengena i roka za zamenu isprava koji je istekao u martu 2008., iako oni nisu bili spremni za obim posla. U julu 2008. počinje izdavanje novih pasoša. Uzorci pasoša (koji se prave o slovenačkoj firmi Miraž) se šalju državama širom sveta. Umesto predviđenih 3000 pasoša dnevno Miraž isporučuje 6-8 komada nedeljno.

Onda krajem 2008. godine dolazi do preokreta. Dačić traži da izrada bude u rukama MUP-a, a ne da na poslu zarađuje ZIN (koji će se sutra privatizovati), u NBS kažu kako su samo u početku zbog hitnosti Slovenci pravili pasoše, a da su sada stigle nemačke mašine i da sve mogu da rade sami.

Ti novi-novi pasoši (kako je do danas izdato 430.000 ja zaključujem da je reč od ~300.000) iz nekog razloga razlikuju se od onih napravljenih u Sloveniji. Mogući uzroci koji meni padaju na pamet su:

1) sigurnosna ograničenja
Postoje sigurnosna ograničenja da svaki proizvođač mora da ima „specifičnosti“. Šta bi se inače dogodilo da proceure neki originali na crno tržište, Slovenci kažu da su to napravili u ZIN, u ZIN kažu to su napravili u Miražu... Ako bi to bilo tačno ne znam šta je praksa u svetu, da li je normalno da država ima više serija pasoša ili se jednim izborom proizvođača prepušta njemu na milost i nemilost (na primer: ako vam se ne sviđa naša nova ponuda novih deset hiljada pasoša, menjajte milion postojećih). Ako je normalno da postoji više serija pasoša, onda je izgleda neko pokušao da sakrije da je došlo do promene proizvođača, što imajući u vidu moguće posledice po građane koji putuju sa „falš“ ispravama, najblaže rečeno strašno.

2) propust u organizaciji posla
Postoji propust i MUP i Vlada Srbije zapravo i ne znaju kako treba da izgleda pasoš države, te ostaje na novinarima da to provaljuju. Moguće i da je tehničko rešenje vlasništvo slovenačke firme Miraž, a da je neko iz naše državne uprave dozvolio da se to rešenje odabere kao zvanična putna isprava.

Zavisno od toga ja kao moguće vidim dva scenarija: opoziv prve serije 120.000 pasoša i izdavanje novih-novih po vanrednoj proceduri ili dostavljanje uzoraka novog-novog pasoša i informacije o postojanju dve serije svim zemljama. U MUP-u su potvrdili da su obe serije u skladu sa našim Zakonom o putnim ispravama i podzakonskim aktima i ispunjavaju potrebne uslove.

Tužilaštvu ostaje da proveri da li je došlo do nameštanja tendera iz 2007. godine u kome su Slovenci dobili pravo na izradu pasoša i da li je ugovor između ZIN i firme Miraž raskinut u skladu sa zakonom. Nejasno je i kako to da novinari, a ne ministar Dačić treba da otkrivaju da postoje razlike u pasošima (ko to u ZIN ili MUP-u skriva informacije i zašto), da li iza novinski natpisa u Kuriru i Glasu javnosti stoji upravo Miraž, a treba i pažljivo ispitati okolnosti oko interesovanja Milbauera za najavljenu privatizaciju ZIN...

Uputstva:

• Idi na Google pretragu slika.
• Ukucaj tvoh odgovor na svako od dole navedenih pitanja.
• Izaberi po jednu sliku sliku.
• Koristi http://bighugelabs.com/flickr/mosaic.php da napraviš svoj kolaž.
• Sačuvaj sliku i objavi na blogu zajedno sa uputstvima.

Pitanja:

1. Kako se zoveš?
2. Koje je tvoje omiljeno jelo?
3. Koji je tvoj rodni grad?
4. Koja je tvoja omiljena boja?
5. Koji je tvoj omiljeni film?
6. Koje je tvoje omiljeno piće?
7. Tvoja destinacija za odmor iz snova je...?
8. Koji je tvoj omiljeni slatkiš?
9. Opiši sebe u jednoj reči.
10. Kako se trenutno osećaš?
11. Šta najviše voliš da radiš?
12. Šta želiš da postaneš?

„Starter Edition“ je potpuno neverovatno izdanje ovog vlasničkog operativnog sistema koje dozvoljava korisnicima da pokrenu ne više od tri programa istovremeno. Ne znam samo da li se program za sigurnosne nadogradnje i anti-virus računaju ili ne.

Pretpostavljam da će reklama glasiti „slušajte muziku  ili  surfujte Internetom“.

Je li sledeći korak Office koji omogućava kucanje do 30 reči u minutu na ne više od četiri stranice, osim ako se u tekstu pominje Linuks kada se dozvoljeni broj smanjuje na dve stranice...

Šta drugo reći nego pripremite se na vreme, pređite na slobodan softver već danas.

Danas taj zapis ima ubedljivo najveći broj dolaznih klikova sa gugla u odnosu na sve druge zapise na ovom blogu, što je i očekivano imajući u vidu privlačan naslov. Međutim, ni pretpostavljao nisam da ću četiri godine kasnije zaključak moći da skoro potpuno prepišem.

Premotavamo na 2009. godinu. Društvo za informatiku Srbije i Privredna komora Srbije danas su organizovali okrugli sto o primeni elektronskog potpisa. U potpuno ispunjenu salu sam stigao par minuta posle 11h, Jelena Jovanović iz PKS je već započela uvodnu reč.

U decembru je Pošta krenula sa izdavanjem kvalifikovanih sertifikata, a akreditaciju bi voleli da dobiju Privredna komora Srbije i MUP. Đuro Vojnović iz PKS rekao je (na žalost ne mogu da proverim njegovu tačnu funkciju jer sajt komore zabranjuje korišćenje Fajerfoksa što je čudno i pomalo sramotno jer upravo su se iz PKS danas pozivali na interoperabilnost) kako je cilj Komore da svim članicama (a to su koliko mi je poznato još uvek po automatizmu svi privredni subjekti) besplatno dodeli PKI sertifikate. Ostalo je nejasno ko će u preduzećima dobiti sertifikate, sa kojim rokom važenja, i na koji način će Komora prikupiti novac za obavezno osiguranje.

Posmatrano sa strane, naročito ako se izbaci uslov obaveznog osiguranja i podzakonskih akata, izgleda mi da bi takva akcija direktno ugrožava poslovne interese CePP-a Pošte, iako sam svestan da u poslu izdavanja sertifikata mora postojati zdrava konkurencija. Dragan Spasić iz PTT-a se na to nije osvrtao i u izlaganju je ukratko protrčao kroz proces izdavanja sertifikata.

U decembru prošle godine Mreža za slobodni softver Srbije se dopisom obratila sertifikacionom telu Pošte povodom korišćenja kvalifikovanih sertifikata na GNU/Linuksu i u slobodnom kancelarijskom paketu OpenOffice.org. Meni je bila novost kada sam saznao, a Dragan je i danas na skupu ponovio, da kvalifikovani sertifikat nije dovoljan da bi i potpis isto to bio. Postoji pravilnik MTID-a o tehničko-tehnološkim uslovima koje mora da ispuni softver za izradu kvalifikovanog elektronskog potpisa (član 9, 10 i 11), iako je potpuno nejasno u čijoj nadležnosti (MTID, sertifikaciono telo, kreatori servisa ili krajnji korisnici) je da proveri da li je softver u skladu sa pravilnikom.

Za sada potpis napravljen popularnim programima (OpenOffice.org, Microsoft Office, Adobe Reader, Gnome Evolution, Microsoft Outlook...) nije kvalifikovan čak i ako se koristi kvalifikovani sertifikat. GNU/Linuks korisnici mogu od Pošte dobiti AET SafeSign ID midlver klijent za GNU/Linuks koji se integriše u Moziline preglednike i sve programe koji ga koriste, mada u Mreži za slobodni softver Srbije nismo imali priliku da isti testiramo.

Potpuno sam uveren da će taj podzakonski akt biti izmenjen jer je nemoguće očekivati razmenu elektronskih dokumenata ako svako sertifikaciono telo koristi specifičan softver za izradu potpisa. Pri tome proces priznavanja bi morao da omogući jednak tretman kako za vlasnička rešenja tako i za rešenja slobodnog softvera bilo da su autori velike softverske kompanije, nezavisni proizvođači ili zajednice korisnika. Ne znam kako je problem rešen u inostranstvu. U svakom slučaju mi smo u OpenOffice.org zajednici inicirali proceduru dorade kako bi bili ispunjeni uslovi iz člana 11 pravilnika tako da ćemo na vreme imati rešenje za naše korisnike.

Na galeriji smo imali priliku i da na kratko navijamo u raspravi Zorana Savića (NetSet Global Solutions) i Dragana iz Pošte o organizaciji sertifikacionih tela, a u čemu se prirodno, ali veoma uzdržano našao i Sloba Marković (savetnik Ministarke za telekomunikacije i informaciono društvo). Zoran je imao odlično i veoma informativno izlaganje na temu provere verodostojnosti el. potpisa i infrastrukture javnih ključeva (PKI), ali je do neslaganje došlo kada je ponovo izneo zahtev za postojanje korenskog državnog sertifikacionog tela.

Centralizovano ili distribuirano - već rešena stvar ili otvoreno pitanje?

PKI je hijerarhijska stvar. U praksi Pošta kao sertifikaciono telo ima svoj par javnog i tajnog ključa čiji tajni deo vredi „suvo zlato“ (negde pročitah duhovitu opasku da formalno govoreći vredi po gramu daleko više!). Svako ko želi da koristi ili proveri sertifikat koji je Pošta izdala mora da uveze javni deo sertifikata. Pošta sebi pravi podsertifikat i koristi ga da potpisuje zahteve. Zavisno od organizacije između krajnjeg sertifikata i poštinog korenskog sertfikata može biti veliko stablo. Pri proveri validnosti sertifikata potrebno je proveriti da li je bilo koji u hijerarhiji možda opozvan.

Problem nastaje kada treba proveriti sertifikat koji je izdalo drugo sertifikaciono telo. Ukoliko ne postoji međusertifikacija njihovih potpisa, posao je krajnjeg korisnika da uveze korenske sertifikate svih sertifikacionih tela, a u slučaju dinamičke provere (a ne preko liste opozvanih sertifikata) i da proveri validnost preko softvera različitih sertifikacionih tela. Zato Zoran predlaže formiranje državnog korenskog sertifikacionog tela kome bi sva druga bila podređena.

Ono što mene brine jeste sigurnost takvog sistema. U decembru je na Chaos Communication Congress u Berlinu (ja sam bio sprečen ove godine, bio sam prošle i preporučujem svima da odu makar jednom!) grupa istraživača predstavila metod za izradu lažnog privatnog dela ključa koji odgovara javnom ključu sertifikacionog tela i može se koristiti za izdavanje lažnih sertifikata koje se ni po čemu ne razlikuju od onih koje izdaje sertifikaciono telo (pogledajte šematski prikaz). Ovo funkcioniše samo u slučaju da sertifikaciono telo koristi stariji MD5 algoritam heširanja koji je pre oko godinu dana matematički provaljen.

U slučaju da postoji jedno korensko sertifikaciono telo to znači da se svi ikada izdati sertifikati moraju opozvati, da ne govorim o šteti od mogućih zloupotreba. Za bojažljive, treba istaći da je lakše zloupotrebiti klasičan potpis, a u svakom slučaju reč je o krivičnom delu falsifikovanja.

SHA-1 algoritam koji se daleko češće koristi je predmet višegodišnjeg istraživanja grupe kineskih naučnika koji od 2005. godine beleže sve upotrebljivije rezultate. Nema nikakvih garancija da se slično vremenom neće dogoditi i za SHA-2 ili šta god NSA već vremenom smisli.

Distribucijom sertifikacionih tela koji koriste različitu (ali interoperabilnu) tehnologiju smanjuje se rizik da sigurnost celokupnog sistema bude kompromitovana odjednom. Uloga Ministarstva može biti na donošenju pravilnika za obaveznu međusertifikaciju sertifikacionih tela (gde se međusertifikati u svakom trenutku mogu opozvati), što može biti korisno krajnjim korisnicima, ali verujem da dalje ne treba ići. Nikola Marković iz Društva za informatiku je ostavio mogućnost organizovanja novog skupa sa ovom tematikom, Dragan je insistirao da je to završena priča i da je Pošta već formirala infrastrukturu. Ja bih se složio sa Draganom.

Iskustva e-uprave iz EU: epractice.eu, ec.europa.eu/idabc i osor.eu
Čemu elektronski potpis služi ako nema servisa?

I tako dođosmo do ni za četiri godine neodgovorenog pitanja: „Čemu to služi?“. Saša Pivalica (savetnik za IT u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu) iako najavljen, nije bio na skupu, i naravno ispao je on kriv što ne postoje servisi e-uprave gde bi se koristio el. potpis. Šalu na stranu, nepostojanje servisa jeste realnost.

Elektronsko poslovanje neosporno ubrzava poslovanje i donosi uštede, a neosporno postoji zainteresovanost i privrede i javnosti. Dovoljno je pogledati kako je elektronsko bankarstvo brzo zaživelo, da ne pominjem još raniju primenu elektronskih telnet servisa u okviru Službe društvenog knjigovodstva/Zavoda za platni promet. Žarko Vukadinović iz BankaIntesa istakao je da imaju 50.000 aktivnih elektronskih sertifikata (nekvalifikovanih, ugovorima između banke i klijenta je regulisana primena u toj zatvorenoj grupi).

Iako je bilo reči o NBS, na skupu nije rečeno da od ove godine NBS prikuplja godišnje izveštaje elektronski, ali zbog ne priznavanja el. potpisa i dalje traži i dostavljanje na papiru. (Ponovo program ne radi na GNU/Linuks platformi! Od korisnika smo dobili šablon OpenOffice.org Račun/Calc tablice za pripremu bilansa i grupisanje po AOP brojevima, ali za samo slanje mora se koristiti Microsoft Windows. Šteta, jer je jasna dobra namera NBS, ali izgleda da moramo biti aktivniji u formiranju svesti o značaju interoperabilnosti).

Kako to obično biva, a ne daleko od šale koju pre par rečenica „sklonih na stranu“ glavna diskusija je odlutala na potpuno nekonstruktivno traženje krivca. Ko je kriv za nisku IT pismenost, ko je kriv za nepostojanje Zakona o elektronskom dokumentu (moglo se čuti da MTID radi na ovome, očekuju ulazak u skupštinsku proceduru u prvoj polovini ove godine), ko je kriv što se program elektronske sednice Vlade ne sprovodi brže, ko je kriv za nepostojanje servisa...

Ostalo je nerazjašnjeno da li uprave u sastavu Ministarstva finansija (poreska, uprava carina,...) priznaju elektronski potpisane dokumente bez Zakona o elektronskom dokumentu. Ako je kojim slučajem odgovor odrečan uprkos odredbi o jednakoj pravosnažnosti elektronskog i običnog potpisa, moje je mišljenje da do naredne godine nema ništa od primene potpisa u poslovanju i jedino elektronskoj razmeni sa državnim organima možemo da se nadamo.

Dakle ostajemo čekajući „korak treći“...

Ako želite da se u međuvremenu poigrate, CAcert.org je organizacija koja potpuno besplatno izdaje (nekvalifikovane po našem Zakonu) X.509 sertifikate. Dovoljno je proći kroz proces autentifikacije (obavezna je fizička provera dokumenata). Uskoro će se njihovi korenski sertifikati naći i u Mozilinom Fajerfoksu i Microsoft Internet Exploreru pa nema nikakvog opravdanja da koristite samopotpisane sertifikate koji ne doprinose sigurnosti i zbunjuju korisnike.

Mozilin Fajerfoks koristi 31,42% posetilaca.

Broj korisnika Internet Explorera (60,12%) nastavlja da opada i u proteklih šest meseci 4,3% korisnika je prešlo na drugi preglednik. Slede Opera (4,24%), Safari (2,55%), novajlija Google Chrome (1,07%) i Netscape (0,08%).

Novi korisnici računara danas odrastaju u okruženju zdravog tržišta i koriste različite programe za puštanje zvuka i slike, klijente za e-poštu, preglednike veba. Sve više programa podržava veći broj operativnih sistema (Windows, Mac, GNU/Linux,...). I uprkos tome, zahvaljujući interoperabilnosti očekujemo da e-pošta i veb jednostavno rade.

Baš zato i u svetu kancelarijskog softvera raste svest o značaju otvorenih formata. Otvoreni dokument-format (ODF), međunarodni ISO standard za elektronski zapis kancelarijskih dokumenata danas podržavaju OpenOffice.org, Google Docs, IBM Lotus Symphony, SAP, kOffice, Mobile Office i drugi.

Za proleće je najavljena i prva Microsoftova implementacija otvorenog dokument-formata u njihovom Office sistemu. Ali da li je to uopšte bitno za 150.000.000 korisnika koji su sa veba preuzeli svoju kopiju paketa OpenOffice.org?

Šta je sledeće? „Moguća pojava nove smrtonosne bolesti“, „Mogući novi sukobi“, „Sutra moguća propast sveta“? Priznajem, zanimljiva ova svetska ekonomska kriza u odrazu novinarstva.

Nejasno mi je međutim ko stvara potražnju za poplavom „ekonomskih vesti“. Nisam primetio da su to teme o kojima se često govori na ulici i u prevozu, pa izvor mora da potiče iz nekog drugog pravca.

Ovaj prostor od 11.000m² pod krovom postao je plodno tlo za sve umetnike, udruženja, pripadnike civilnog sektora,... sa preko 60 registrovanih korisnika.

Rojc je super jer vidiš mešavinu pankera, roma, hakera, mažoretki i alergičnih na gluten. Postoji takva mešavina ljudi i profila i u supermarketima, ali tamo rade samo jedno

— Ivo Poderžaj, udruga OtomPotom

Filmić priča o aktivnostima u Rojcu, kako autorka kaže „kreativne radionice i kulturnog središta Pule“.

Igramo se sa mesh wifiem dok grupa pravi USB radio predajnik ispred Rojca, desno grupa hakera
cc-by-sa 2007, foto: Miša Popović (levo) i Goran Rakić (desno)

U septembru prošle godine sam imao priliku da provedem par dana tamo sa grupom sa regionalne razmene veština (Pula, Zagreb, Beograd, Skopje, Bitola) na projektu YAXWE — Yet Another Xacktogether of West and East koji su organizovali MI iz Zagreba i Monteparadiso Hacklab iz Pule. Ne moram ni pričati da nam je bilo sjajno, otuda i želja da ovaj filmić podelim sa vama ;)

Pogledajte filmić i vidimo se neke subote od 14-17h u Kraljevića Marka 4, na beogradskoj razmeni veština.

1. Zgrabite najbližu knjigu
2. Okrenite stranu 56
3. Pronađite petu rečenicu na strani
4. Napišite blog unos zajedno sa ovim uputstvom za igru

A evo šta je meni pri ruci:

Paradoxically, natural language processing conducted by computer scientists largely ignored corpora until the 1990s, when it rediscovered techniques routinely used in humanities.

- An introduction to Language Processing with Perl and Prolog, Springer 2006.

Igrajmo se...

Možda ne toliko značajno, ali zbog bolnog iskustva, mene najviše raduje podrška za koncepte što bih ja opisao kao interfejs za grupe šablona (engl. template). To je mogućnost da se u kodu odredi operatore koji šablon mora da zadovolji. Ovo bi trebalo da reši problem višekilobajtskih poruka sa greškama pri prevođenju koda pošto pri korišćenju tipa koji ne podržava određeni operator kompilator danas ne može da prikaže ništa bolje od greške koja nastaje na mestu „raspisa“ šablona (npr. negde u mračnim dubinama STL-a gde je šablon već zamenjen stvarnim tipom). Sećam se da smo se na faksu najviše mučili takvim greškama.

Kad pominjem C++ na faksu, nećete verovati, std::vector<std::vector<int>> sada radi, tj. razmak između dva krajnja > nije više neophodan :)

cc-by-sa 2005, foto: ~Phil Moore

Mogući su sada šabloni sa promenljivim brojem argumenata gde se konstruktor takvog tipa definiše poput liste u LISP-u (i sličnim jezicima). Ovo omogućava pravljenje generičkih kontejnera za nedefinisani broj potpuno različitih tipova (npr. int, pa 3 stringa, pa std::vector i tako redom). Skoro kao netipiziran jezik, ko bi rekao ;)

Super je i fora sa move konstruktorom (i R-value tipovima i unique pokazivačima koji idu uz to) što izbegava nepotrebno alociranje memorije pri vraćanju rezultata iz funkcije (kada se pravi privremena promenljiva i tradicionalno poziva konstruktor kopije praćen jednim destruktorom). Reference counting pokazivači su takođe ušli u jezik.

Nema više ni haka sa definisanjem, a ne deklarisanjem konstruktora (konstruktora kopiranja, dodele, destruktora) kada želimo da onemogućimo neki konstruktor u objektu. Sada će biti moguće nakon definicije konstruktora dopisati  =delete za bolju čitljivost. Takođe tu je i  =default koji naglašava da se koristi podrazumevani konstruktor.

Popularnost dinamički tipiziranih jezika zahtevala je par sintaksnih olakšica. Tu je sada auto tip (koji je džoker znak) kao i decltype ključna reč koja radi kao statički operator (dakle, u trenutku prevođenja) i zamenjuje tip. Npr. decltype(5) je isto što i int

Od danas popularnih stvari, tu su lambde (sa mogućnošću hvatanja parametara pa su to ujedno i zatvorenja), inicijalizacione liste (std::vector x = {1, 2, 3};, wow bato :) ), nova for konstrukcija za iteraciju po kontejneru (kao foreach u PHP-u ili možda, i bliže određeno, kao for u Pythonu)...

Kao što se može očekivati, multicore je svuda oko nas, pa će novi standard imati podršku za POSIX model niti u std. biblioteci (uključujući mutex/cond. lock), što je dobro zarad prenosivosti programa. U jeziku će postojati podrška za lokalne promenljive po niti.

Pogledajte Google TechTalk: An Overview of the Coming C++ (C++0x) Standard.

Meni je super jedno od poslednjih pitanja (~56") gde neko iz publike pita šta ćemo sada kada je C++ standard dva puta veći od prethodnog, kako objasniti ljudima da C++ nije preglomazan? ;)

Matt je u šali odgovorio: "Da, kada smo seli rekli smo sebi da nećemo dodati previše novih mogućnosti i svako je to podržao. A onda je svako želeo da se u standardu nađe samo još jedno..." ;)

Tako bih i ja voleo mogućnost određivanja sopstvenih operatora (makar unarnih za početak). Zapravo, nedostaje mi x = n!; i MyInteger MyInteger::operator!() { ... }, na užas svih koji misle da je Java super stvar sa onim njenim .Equals() :)

Neka nama poživi čika Lippman, ostaviću već mesta za tih ~2600 strana za četvrto izdanje ;) Da, i ako je neko mislio da moje interesovanje za C++ znači da prelazim na KDE/Qt, razočaraću vas, GTKmm je sasvim odlična stvar!

Ako vas tema zanima, pogledajte i prethodni Google TechTalk (7. mart 2007. godine): New Features in the Next C++ Standard.

Istanbul, foto: Robin(o), CC by-nc-sa

Vratih se prekjuče iz Petnice, par sastanaka u Beogradu, sve FOSS related.

Kofer spakovan (kupljen jutros kod kineza), karta učitana u MaemoMapper na vremešnom N770, a ja spreman za novi GUADEC, godišnje druženje programera i korisnika Gnoma. Moja prva poseta Istanbulu, biće prilike i da se vidim sa nekim prijateljima iz BEST-a.

Uz kratak povratak u Beograd, produžiću na more, a onda krajem avgusta ostaje da dovršimo posao za OpenOffice.org 3.0. Planovi su veliki.

Boža Đelić novi ministar nauke, i ja verujem da je to sjajna vest. Očekujem da će i ciljevi ministarstva biti odgovarajuće značajni. Sagledavanje naše pozicije i ispravni prioriteti, ulaganje za viziju, saradnja sa svetom. Pravo spoznavanje značaja razvoja za budući ekonomski napredak.