Pre nekoliko dana me je kolega programer e-poštom pitao oko čitanja saobraćajnih dozvola, valjda zbog iskustva sa ličnim kartama.

Nisam gledao karticu, ali trebalo bi da je po EU pravilima, detaljno opisanim u aneksu 1 direktive 2003/127/EC. Kod nas se primenjuje Pravilnik o registraciji motornih i priključnih vozila (Sl. glasnik RS, 69/2010, 101/2010) koji na prvi pogled u članu 15 deluje usaglašen sa direktivom.

ISO 7816-4 standard koji opisuje naredbe za šetnju po sistemu datoteka i čitanje podataka je dostupan kao puni pregled sa IEC sajta.

Ako neko krene da se igra i programira softver, bilo bi lepo da objavi izvorni kod. Osnovni softver koji čita i ispisuje podatke je jednostavno napraviti, do jedan dan posla. Lep prikaz tih podataka uz analizu kodova i ispis čitljivih opisnih vrednosti je nešto zahtevnije jer treba rastumačiti više standarda i pribaviti spiskove koji se uglavnom mogu naći uz malo Guglanja.

Najbolje bi bilo kada bi sami korisnici koji znaju šta od podataka žele da čitaju sa saobraćajne dozvole pokrenuli i pomogli razvoj nezavisnog softvera i API-ja.

Za čitanje se koriste standardni čitači (kao i za ličnu kartu sa čipom, ili za čitanje pametnih kartica za e-bankarstvo) ali je softver drugi. Ako bi grupa korisnika sada zajednički razvila i objavila otvoreni kod, program bi svi mogli da koriste. Nema potrebe da se čeka gotovo rešenje.

Čitanje godišta proizvodnje vozila sa saobraćajne dozvole je mnogima zanimljivo pošto se podatak naizgled ne nalazi napisan spolja. Međutim oznaka šasije (Vehicle identification number) sadrži godinu proizvodnje kako je određeno standardom ISO 3779. Godište je tako predstavljeno desetim simbolom polja (E) na poleđini saobraćajne dozvole (ovaj zapis postoji i u čipu) prema ponavljajućem kodu u tabeli:

Naknadnom izmenom pravilnika predviđen je i upis godine proizvodnje u čip saobraćajne dozvole. Kako EU direktiva ne predviđa prostor pitanje je gde se zapravo podatak nalazi. Doslovno čitajući pravilnik moguće da se nalazi u datoteci sa opcionim podacima, uz boju vozila (odeljak II.6, EF D011), iako kako se uvodi novi kod, možda bi tačnije bilo čuvanje u skladu sa odeljkom II.7 (nepoznato ime datoteke). U svakom slučaju, nije teško proveriti.

Dodatak: Danas, prvog radnog dana po slanju pisma, primio sam odgovor e-postom i po naknadnom telefonskom pozivu iz Halcoma su mi potvrdili verodostojnost pomenutog otiska. Naravno, ovim ne pozivam da vi verujete meni, već skrećem pažnju da efikasno možete da proverite i osigurate sigurno korišćenje usluge elektronskog bankarstva.

Želim javno da pohvalim profesionalan odgovor tehničke službe i razgovor sa Anom Stojaković, vođe opšte službe Halcom a.d. Beograd. Halcom je u proceduri registracije sertifikacionog tela za izdavanje kvalifikovanog elektronskog potpisa u registru MTID-a, a potvrđeno mi je da će sugestiju da preuzimanje korenskog sertifikata bude ponuđeno na stranici koja je verifikovana sertikatom u već priznatom stablu biti prosleđena dalje.

Za:	helpdesk na halcom tačka rs
Kopija:	Nikola Bakaric <ca na halcom tačka rs>
Naslov:	Sigurnost samopotpisanog sertifikata

Poštovani,

Pokušao sam da koristim uslugu VobHomeBanka Vojvođanske banke koja se
pruža preko lokacije webebank.ebb-bg.com odakle sam odlaskom na
www.ebb-bg.com došao i do ove kontakt adrese Halcoma.

SSL sertifikat koji se koristi za zaštitu komunikacije (CN =
webebank.ebb-bg.com, ID: 42 89 08 96 F6 91 56 02) nije izdat od strane ni jednog poznatog sertifikacionog tela, već internog CA tela:

        CN = EBB Beograd CA 2
        O = Halcom
        GUID Microsoft домена = EBBBG2
        C = SI
        ID: 45 42 42 5F 42 47

Sa ulazne stranice pod opcijom "Namesti sertifikat servera" moguće je
preuzeti korenski sertifikat tog internog CA.

Interesuje me kako ja kao korisnik mogu da verifikujem da CA sertifikat
koji ću tako preuzeti i postaviti na računar zapravo jeste sertifikat u
vlasništvu Halcom/EBB, a ne sertifikat zlonamernog napadača.

Pogledao sam PDF dokument Pravilnik rada sertifikacionog tela Halcom BG
CA sa vašeg sajta, ali tamo se ne pominje ovo drugo interno
sertifikaciono telo, iako ni pominjanje ne bi rešilo moj problem.

Pretpostavimo da se napadč nalazi između mene i Vašeg servera, ne možete
očekivati da ću za zaštitu komunikacije verovati sertifikatu CA tela
nezaštićeno preuzetim upravo sa servera koji i želim da verifikujem? Ako
ispravno razumem metod rada, u ovom slučaju svaki administrator mreže
između može lako da izvede Man-in-the-middle napad ponudivši mi
sertifikat njegovog lokalnog CA tela koji po svemu osim javnom ključu liči na Vaš
i nakon toga takođe napraviti proizvoljan sertifikat za sam sajt.

Da li otisak korenskog sertifikata internog CA tela (u konkretnom slučaju SHA1
otisak je 98 6C E2 97 44 D4 33 91 02 2B 48 92 00 B0 60 C2 13 C7 86 4E)
mogu da uporedim makar telefonom i da li je takav postupak uopšte
dovoljno siguran?

Kako za takve provere više verujem programerima softvera nego sebi, mogu
li elektronski sa neke druge stranice zaštićene sertifikatom izdatim od
priznatog CA, sa odgovarajućom klasom validacije (SSL-EV) koja bi
garantovala da iza te stranice stoji upravo Halcom/EBB da preuzmem
korenski sertifikat internog CA tela?

Unapred Vam zahvaljujem na posvećenom vremenu i odgovoru. Poruku sam
pored helpdesk adrese prosledio i na e-adresu Nikole Bakarića koja se
nalazi u pomenutom PDF dokumentu.

S poštovanjem,
Goran Rakić

Dodatak: Početkom septembra 2011. izdat je i postavljen novi krajnji sertifikat. Izdavač je ostao isti, korenski sertifikat je interno sertifikaciono telo. Kako nemam poverenje u bezbednost, nisam označio taj korenski sertifikat kao onaj kome verujem za bilo koji izdat ispod i eksplicitno sam obeležio kranji. Sada po promeni moram isto da uradim i za novi.
SHA1 otisak je BC D3 E3 DA DC 4F 17 44 07 FA 66 C5 3E 00 3D 41 1F 28 CD 5F. Međutim, kako ne možete biti sigurni da čitate neizmenjen članak sa ovog bloga, ovaj podatak ovde napisan ne omogućava sigurnu proveru.

"We're not doing any more Windows. It is a security effort," one Google employee told The Financial Times.

If you come to work at Google now, you're given the choice of either Mac OS X or Linux - in order to use Windows, you'll need CIO level clearance. "Linux is open source and we feel good about it," one employee said, "Microsoft we don't feel so good about."

Od ostalih vesti, ako ste C++ maher pogledajte informacije o OpenOffice.org letnjoj praksi. Poput Google Summer of Code, radi se od kuće, zarada je 3500€. Ne postoji rok za prijavljivanje kao kod SoC, broj mesta je ograničen pa požurite. Što pre uspostavite kontakt sa potencijalnim mentorom (programer zadužen za taj deo koda) imate više šansi za uspeh. Koristite javne dopisne liste i kontakt podatke sa ove Viki stranice.

Niko tog prolećnog jutra 25. aprila 1986. godine u Pripjatu, malom gradu na oko 110km od Kijeva (Ukrajna), nije ni slutio da će se tog dana tu, pored njih odigrati događaj koji će ljudska vrsta dugo pamtiti i koga će se sa strahom sećati.

...

Videvši šta se dešava, u 1h 23min 40sec operator pritiska dugme za slučaj opasnosti, koje spušta sve upravljačke šipke i gasi reaktor. Na žalost, kasno je. Bio je ovo početak prve i najveće havarije jedne nuklearne elektrane na planeti.

Milan Milošević: 26. april 1986. - Černobilj, da se ne zaboravi

Danas je i Svetski dan intelektualne svojine. Idealna prilika da legalizujete svoj softver.

Otkrio preko spikedmath.

Although some Macedonians did not have a favourable opinion of their national carrier, the airline did have schedules, destinations and aircraft.

Since the demise of the national carrier many airlines have significantly increased services to Skopje in hope of attracting passengers to transit through their hub airports on route to other European destinations.

The downfall of MAT has not seen air fares decline.

I uzgred, MAT Macedonian Airlines still owes Jat over 10 million American dollars.

Kurir piše kako da jednostanvo saznate imate li „slovenački“ ili „nemački“ novi srpski pasoš:

Jedna od razlika koje su uočljive golim okom jeste znak SRB koji je sakriven u slici dvoglavog orla na plastičnoj strani pasoša (uz desnu ivicu). Na (slovenačkoj verziji) znak SRB se vidi samo pod uglom od 45 stepeni, dok se na (nemačkoj) vidi u svim uglovima.

Akteri ovog komada u tri čina su MUP, NBS (preko Zavoda za izradu novčanica, skraćeno ZIN), slovenačka firma Miraž i nemačka firma Milbauer o kojoj se već moglo čitati kao o protežiranom kandidatu za kupovinu ZIN u procesu privatizacije.

Novi pasoš (foto: Aleksandar Urošević, CC BY-NC-SA 3)

Ugovor o izradi dva miliona pasoša u periodu od pet godina potpisan je 6. februara 2008. godine između ZIN i konzorcijuma Miraž/Milbauer po tenderu koji je raspisan u decembru 2007. godine.

Glas javnosti piše da postoje dokazi kako su slovenačkoj firmi iz ZIN 9. januara 2008. godine poslate informacije o pristiglim ponudama, te da je na taj način firmi Miraž omogućeno nameštanje ponude u tenderskom postupku. Ta firma kasnije kao odbranu objavljuje kako je na nju od početka vršen pritisak da posao prepusti nemačkom partneru iz formiranog konzorcijuma, da je nemački partner kroz saradnju na projektu ukrao tehnologiju, a da kao najavljeni kandidat za preuzimanje ZIN, Milbauer ima podršku ljudi iz NBS.

Već 7. aprila 2008. dolazi do promene ugovora i aneksom je dozvoljeno da deo pasoša bude proizveden u inostranstvu kako bi se proces ubrzao. Tako je proizvodnja 120.000 pasoša započela pre dolaska nemačkih mašina u ZIN.

Dačić danas priča o nesporazumu „slovenačkog i nemačkog partnera“, a meni deluje kao da je neko početkom 2008. namestio slovencima posao pod izgovorom hitnosti posla radi belog šengena i roka za zamenu isprava koji je istekao u martu 2008., iako oni nisu bili spremni za obim posla. U julu 2008. počinje izdavanje novih pasoša. Uzorci pasoša (koji se prave o slovenačkoj firmi Miraž) se šalju državama širom sveta. Umesto predviđenih 3000 pasoša dnevno Miraž isporučuje 6-8 komada nedeljno.

Onda krajem 2008. godine dolazi do preokreta. Dačić traži da izrada bude u rukama MUP-a, a ne da na poslu zarađuje ZIN (koji će se sutra privatizovati), u NBS kažu kako su samo u početku zbog hitnosti Slovenci pravili pasoše, a da su sada stigle nemačke mašine i da sve mogu da rade sami.

Ti novi-novi pasoši (kako je do danas izdato 430.000 ja zaključujem da je reč od ~300.000) iz nekog razloga razlikuju se od onih napravljenih u Sloveniji. Mogući uzroci koji meni padaju na pamet su:

1) sigurnosna ograničenja
Postoje sigurnosna ograničenja da svaki proizvođač mora da ima „specifičnosti“. Šta bi se inače dogodilo da proceure neki originali na crno tržište, Slovenci kažu da su to napravili u ZIN, u ZIN kažu to su napravili u Miražu... Ako bi to bilo tačno ne znam šta je praksa u svetu, da li je normalno da država ima više serija pasoša ili se jednim izborom proizvođača prepušta njemu na milost i nemilost (na primer: ako vam se ne sviđa naša nova ponuda novih deset hiljada pasoša, menjajte milion postojećih). Ako je normalno da postoji više serija pasoša, onda je izgleda neko pokušao da sakrije da je došlo do promene proizvođača, što imajući u vidu moguće posledice po građane koji putuju sa „falš“ ispravama, najblaže rečeno strašno.

2) propust u organizaciji posla
Postoji propust i MUP i Vlada Srbije zapravo i ne znaju kako treba da izgleda pasoš države, te ostaje na novinarima da to provaljuju. Moguće i da je tehničko rešenje vlasništvo slovenačke firme Miraž, a da je neko iz naše državne uprave dozvolio da se to rešenje odabere kao zvanična putna isprava.

Zavisno od toga ja kao moguće vidim dva scenarija: opoziv prve serije 120.000 pasoša i izdavanje novih-novih po vanrednoj proceduri ili dostavljanje uzoraka novog-novog pasoša i informacije o postojanju dve serije svim zemljama. U MUP-u su potvrdili da su obe serije u skladu sa našim Zakonom o putnim ispravama i podzakonskim aktima i ispunjavaju potrebne uslove.

Tužilaštvu ostaje da proveri da li je došlo do nameštanja tendera iz 2007. godine u kome su Slovenci dobili pravo na izradu pasoša i da li je ugovor između ZIN i firme Miraž raskinut u skladu sa zakonom. Nejasno je i kako to da novinari, a ne ministar Dačić treba da otkrivaju da postoje razlike u pasošima (ko to u ZIN ili MUP-u skriva informacije i zašto), da li iza novinski natpisa u Kuriru i Glasu javnosti stoji upravo Miraž, a treba i pažljivo ispitati okolnosti oko interesovanja Milbauera za najavljenu privatizaciju ZIN...

Uputstva:

• Idi na Google pretragu slika.
• Ukucaj tvoh odgovor na svako od dole navedenih pitanja.
• Izaberi po jednu sliku sliku.
• Koristi http://bighugelabs.com/flickr/mosaic.php da napraviš svoj kolaž.
• Sačuvaj sliku i objavi na blogu zajedno sa uputstvima.

Pitanja:

1. Kako se zoveš?
2. Koje je tvoje omiljeno jelo?
3. Koji je tvoj rodni grad?
4. Koja je tvoja omiljena boja?
5. Koji je tvoj omiljeni film?
6. Koje je tvoje omiljeno piće?
7. Tvoja destinacija za odmor iz snova je...?
8. Koji je tvoj omiljeni slatkiš?
9. Opiši sebe u jednoj reči.
10. Kako se trenutno osećaš?
11. Šta najviše voliš da radiš?
12. Šta želiš da postaneš?

„Starter Edition“ je potpuno neverovatno izdanje ovog vlasničkog operativnog sistema koje dozvoljava korisnicima da pokrenu ne više od tri programa istovremeno. Ne znam samo da li se program za sigurnosne nadogradnje i anti-virus računaju ili ne.

Pretpostavljam da će reklama glasiti „slušajte muziku  ili  surfujte Internetom“.

Je li sledeći korak Office koji omogućava kucanje do 30 reči u minutu na ne više od četiri stranice, osim ako se u tekstu pominje Linuks kada se dozvoljeni broj smanjuje na dve stranice...

Šta drugo reći nego pripremite se na vreme, pređite na slobodan softver već danas.

Mozilin Fajerfoks koristi 31,42% posetilaca.

Broj korisnika Internet Explorera (60,12%) nastavlja da opada i u proteklih šest meseci 4,3% korisnika je prešlo na drugi preglednik. Slede Opera (4,24%), Safari (2,55%), novajlija Google Chrome (1,07%) i Netscape (0,08%).

Novi korisnici računara danas odrastaju u okruženju zdravog tržišta i koriste različite programe za puštanje zvuka i slike, klijente za e-poštu, preglednike veba. Sve više programa podržava veći broj operativnih sistema (Windows, Mac, GNU/Linux,...). I uprkos tome, zahvaljujući interoperabilnosti očekujemo da e-pošta i veb jednostavno rade.

Baš zato i u svetu kancelarijskog softvera raste svest o značaju otvorenih formata. Otvoreni dokument-format (ODF), međunarodni ISO standard za elektronski zapis kancelarijskih dokumenata danas podržavaju OpenOffice.org, Google Docs, IBM Lotus Symphony, SAP, kOffice, Mobile Office i drugi.

Za proleće je najavljena i prva Microsoftova implementacija otvorenog dokument-formata u njihovom Office sistemu. Ali da li je to uopšte bitno za 150.000.000 korisnika koji su sa veba preuzeli svoju kopiju paketa OpenOffice.org?

Šta je sledeće? „Moguća pojava nove smrtonosne bolesti“, „Mogući novi sukobi“, „Sutra moguća propast sveta“? Priznajem, zanimljiva ova svetska ekonomska kriza u odrazu novinarstva.

Nejasno mi je međutim ko stvara potražnju za poplavom „ekonomskih vesti“. Nisam primetio da su to teme o kojima se često govori na ulici i u prevozu, pa izvor mora da potiče iz nekog drugog pravca.

Ovaj prostor od 11.000m² pod krovom postao je plodno tlo za sve umetnike, udruženja, pripadnike civilnog sektora,... sa preko 60 registrovanih korisnika.

Rojc je super jer vidiš mešavinu pankera, roma, hakera, mažoretki i alergičnih na gluten. Postoji takva mešavina ljudi i profila i u supermarketima, ali tamo rade samo jedno

— Ivo Poderžaj, udruga OtomPotom

Filmić priča o aktivnostima u Rojcu, kako autorka kaže „kreativne radionice i kulturnog središta Pule“.

Igramo se sa mesh wifiem dok grupa pravi USB radio predajnik ispred Rojca, desno grupa hakera
cc-by-sa 2007, foto: Miša Popović (levo) i Goran Rakić (desno)

U septembru prošle godine sam imao priliku da provedem par dana tamo sa grupom sa regionalne razmene veština (Pula, Zagreb, Beograd, Skopje, Bitola) na projektu YAXWE — Yet Another Xacktogether of West and East koji su organizovali MI iz Zagreba i Monteparadiso Hacklab iz Pule. Ne moram ni pričati da nam je bilo sjajno, otuda i želja da ovaj filmić podelim sa vama ;)

Pogledajte filmić i vidimo se neke subote od 14-17h u Kraljevića Marka 4, na beogradskoj razmeni veština.

1. Zgrabite najbližu knjigu
2. Okrenite stranu 56
3. Pronađite petu rečenicu na strani
4. Napišite blog unos zajedno sa ovim uputstvom za igru

A evo šta je meni pri ruci:

Paradoxically, natural language processing conducted by computer scientists largely ignored corpora until the 1990s, when it rediscovered techniques routinely used in humanities.

- An introduction to Language Processing with Perl and Prolog, Springer 2006.

Igrajmo se...

Možda ne toliko značajno, ali zbog bolnog iskustva, mene najviše raduje podrška za koncepte što bih ja opisao kao interfejs za grupe šablona (engl. template). To je mogućnost da se u kodu odredi operatore koji šablon mora da zadovolji. Ovo bi trebalo da reši problem višekilobajtskih poruka sa greškama pri prevođenju koda pošto pri korišćenju tipa koji ne podržava određeni operator kompilator danas ne može da prikaže ništa bolje od greške koja nastaje na mestu „raspisa“ šablona (npr. negde u mračnim dubinama STL-a gde je šablon već zamenjen stvarnim tipom). Sećam se da smo se na faksu najviše mučili takvim greškama.

Kad pominjem C++ na faksu, nećete verovati, std::vector<std::vector<int>> sada radi, tj. razmak između dva krajnja > nije više neophodan :)

cc-by-sa 2005, foto: ~Phil Moore

Mogući su sada šabloni sa promenljivim brojem argumenata gde se konstruktor takvog tipa definiše poput liste u LISP-u (i sličnim jezicima). Ovo omogućava pravljenje generičkih kontejnera za nedefinisani broj potpuno različitih tipova (npr. int, pa 3 stringa, pa std::vector i tako redom). Skoro kao netipiziran jezik, ko bi rekao ;)

Super je i fora sa move konstruktorom (i R-value tipovima i unique pokazivačima koji idu uz to) što izbegava nepotrebno alociranje memorije pri vraćanju rezultata iz funkcije (kada se pravi privremena promenljiva i tradicionalno poziva konstruktor kopije praćen jednim destruktorom). Reference counting pokazivači su takođe ušli u jezik.

Nema više ni haka sa definisanjem, a ne deklarisanjem konstruktora (konstruktora kopiranja, dodele, destruktora) kada želimo da onemogućimo neki konstruktor u objektu. Sada će biti moguće nakon definicije konstruktora dopisati  =delete za bolju čitljivost. Takođe tu je i  =default koji naglašava da se koristi podrazumevani konstruktor.

Popularnost dinamički tipiziranih jezika zahtevala je par sintaksnih olakšica. Tu je sada auto tip (koji je džoker znak) kao i decltype ključna reč koja radi kao statički operator (dakle, u trenutku prevođenja) i zamenjuje tip. Npr. decltype(5) je isto što i int

Od danas popularnih stvari, tu su lambde (sa mogućnošću hvatanja parametara pa su to ujedno i zatvorenja), inicijalizacione liste (std::vector x = {1, 2, 3};, wow bato :) ), nova for konstrukcija za iteraciju po kontejneru (kao foreach u PHP-u ili možda, i bliže određeno, kao for u Pythonu)...

Kao što se može očekivati, multicore je svuda oko nas, pa će novi standard imati podršku za POSIX model niti u std. biblioteci (uključujući mutex/cond. lock), što je dobro zarad prenosivosti programa. U jeziku će postojati podrška za lokalne promenljive po niti.

Pogledajte Google TechTalk: An Overview of the Coming C++ (C++0x) Standard.

Meni je super jedno od poslednjih pitanja (~56") gde neko iz publike pita šta ćemo sada kada je C++ standard dva puta veći od prethodnog, kako objasniti ljudima da C++ nije preglomazan? ;)

Matt je u šali odgovorio: "Da, kada smo seli rekli smo sebi da nećemo dodati previše novih mogućnosti i svako je to podržao. A onda je svako želeo da se u standardu nađe samo još jedno..." ;)

Tako bih i ja voleo mogućnost određivanja sopstvenih operatora (makar unarnih za početak). Zapravo, nedostaje mi x = n!; i MyInteger MyInteger::operator!() { ... }, na užas svih koji misle da je Java super stvar sa onim njenim .Equals() :)

Neka nama poživi čika Lippman, ostaviću već mesta za tih ~2600 strana za četvrto izdanje ;) Da, i ako je neko mislio da moje interesovanje za C++ znači da prelazim na KDE/Qt, razočaraću vas, GTKmm je sasvim odlična stvar!

Ako vas tema zanima, pogledajte i prethodni Google TechTalk (7. mart 2007. godine): New Features in the Next C++ Standard.