ODF je postao preporučeni format u mnogim državnim uprava ili format favorizovan politikom upotrebe otvorenih standarda. Više o tome možete pročitati u tekstu koji sam napisao za prošlogodišnje junsko izdanje časopisa Infoteka pod naslovom „OpenOffice.org 3, sloboda u svakodnevnici sada i na srpskom“:

Kada se govori o upotrebi formata u kontekstu elektronske uprave, zahtevanjem interoperabilnosti i primenom otvorenih formata država ne favorizuje pojedina odabrana softverska rešenja, a omogućava slobodan izbor svima koji sa državom posluju. ... Otvoreni dokument-format su kao normu za e-Upravu zakonskim aktima usvojile Norveška, Belgija, Finska, Francuska, dok su druge usvojile preporuku za korišćenje (Nemačka, Japan, Slovačka, itd.). U julu 2008. godine NATO je ovaj format uključio među obavezne standarde za sve članice.

Spisak uprava koje zvanično zahtevaju ili preporučuju otvoreni dokument-format porastao je na 25 (17 država, 8 regiona) kroz usvojene zakone, uredbe ili okvire pa su se prethodno navedenim pridružile Danska, Velika Britanija i Mađarska. (pogledajte dokument State of ODF & Outlook for 2010).

Otvoreni dokument-format je podrazumevani format u kancelarijskom paketu OpenOffice.org, a dostupan je i u mnogim drugim paketima najvećih svetskih softverskih kompanija. Kao što sam na blogu već pisao, poznato je da ODF 1.1 podrška, iako nekompletna, postoji i u Microsoft Office softveru od izdanja 2007 SP2.

Korisnici Microsoftovog rešenja kojima je bila neophodna podrška za ODF mogli su da koriste besplatan dodatak „Sun ODF Plugin for Microsoft Office“ koji je dodavao saglasnu podršku za ODF 1.1 i 1.2 standard. Od kada je komapnija Oracle kupila Sun Microsystems i preuzela upravljanje nad ovim dodatkom on više nije besplatan.

U nameri da poveća vrednost otvorenog dokument-formata, Oracle je redefinisao ponudu i sada će korisnici koji žele da koriste kompatibilan ODF format u programu Microsoft Office morati da izdvoje dodatnih 90 dolara za stalnu licencu po korisniku.

Sa druge strane, istovremeno potpunu jednaku kompatibilnost sa formatom mogu ostvariti tako što će koristiti neki drugi kompatibilan programski paket. Moja preporuka je svakako besplatni i slobodni kancelarijski paket OpenOffice.org, dostupan i na srpskom jeziku, a za razliku u ceni može se obezbediti profesionalna plaćena podrška.

Vredi napomenuti da sam Microsoft podržava razvoj slobodnog dodatka za svoj Microsoft Office koji daje bolju saglasnost sa ODF 1.1 standardom i implementacijama u drugim paketima (bolju u odnosu na softverske mogućnosti već prisutne u novim Microsoft Office izdanjima), ali ne i saglasnost sa ODF 1.2. Ova informacija u nekim scenarijima može uštedeti pomenutih 90 dolara po korisniku.

Zainteresovanima za testiranje ODF kompatibilnosti može biti od koristi lokacija officeshots.org ali to je već tema koja zaslužuje poseban tekst.

Dan slobode dokumenata je međunarodna manifestacija sa ciljem da se šira javnost upozna sa značajem slobodnih formata i otvorenih standarda. Ova manifestacija kojom se populariše i upotreba otvorenog dokument-formata za zapis kancelarijskih dokumenata obeležava se poslednje srede u martu, a uključeni timovi koriste to kao priliku da obeleže svoju redovnu aktivnost.

Ove godine u Srbiji je Dan obeležila samo Grupa GNU/Linuks korisnika iz Novog Sada, dok je paralelni događaj koji je zalaganjem Ivana Jelića iz Mreže za slobodni softver Srbije obeležen u Beogradu 2008. i 2009. godine ovaj put izostao.

Zanimljivo mi je bilo da pročitam reportažu iz Slovenije u kojoj je Matija Šuklje na svom blogu podelio sa znatiželjnicima utiske o uspešnom obeležavanju Dana slobode dokumenata 2010. Aktivnost je započela sastankom u Vrhovnom sudu Slovenije kome su uz članove tima koji sprovodi aktivnosti popularizacije slobodnih formata (Katja Guček, Rok Papež, Igor Kolar i Matija) prisustvovali predsednica Vrhovnog suda Alenka Jelenc Puklavec, sekretar Janko Marinko, rukovodilac odeljenja za odnose sa javnošću Gregor Strojin i direktor centra informatike i rukovodilac projekta slobodnog softvera i otvorenih standarda Bojan Muršec.

U razgovoru su predstavnici suda izneli značaj otvorenih standarda u njihovoj praksi i probleme koje su imali u vezi upotrebe zastarelih vlasničkih formata.

Predstavnici Vrhovnog suda Slovenije ispričali su detalje o njihovoj upornoj borbi za primenu rešenja zasnovanih na otvorenom kodu i standardima.

Kako su izneli, u toj ideji najveći problemi nisu bili ni tehničke ni finansijske prirode već politički pritisci i poslovni interesi.

Vrhovni sud Slovenije finansirao je izradu studije o troškovima prelaska na slobodan softver (tada u osnovi uglavnom samo OpenOffice.org) i suprotno kasnijoj Vladinoj studiji, pokazano je da su troškovi primene slobodnog softvera dugoročno niži, uz veću pouzdanost i mogućnost za bolju integraciju i prilagođavanje. Do danas je primena otvorenih formata omogućila slobodan pristup građanima, poput vodećih članica Evropske unije u ovom polju.

Proslava Dana u Vrhovnom sudu Slovenije (CC BY-NC-SA)

Usledio je večernji deo programa u prostorijama organizacije Kiberpipa predavanjima i okruglim stolom pred 25-30 zainteresovanih posetilaca. Video snimak događaja dostupan je na njhovim veb stranicama. Skrenuo bih pažnju na izlaganje Bojana Muršeca o prelasku Suda na otvoreni dokument-format i OpenOffice.org koji je izveden od 2003. do 2006. godine.

Dan slobode dokumenata 2010, Kiberpipa (foto)

Meni ostaje samo da čestitam na rezultatima.

Analizu medijske propraćenosti i odgovor na pitanje ko je na kraju imao zadovoljstvo da se zasladi tortom možete pročitati u Matijinom blog zapisu na engleskom jeziku.

Следећи велики изазов ће нам бити превод назива функција у Рачуну у време када у главно OpenOffice.org стабло уђе закрпа која дозвољава пребацивање између локализованих и нелокализованих назива. За сада по навици корисника и у складу са другим софтверским пакетима називи функција су на енглеском језику.

Број порука од издања до издања је релативно миран, о чему говори и број предаја у складиште: 263 у 2008. години и тек 79 у 2009. години (овом статистиком није обухваћен просечни обим сваке предаје).

фото: А. Јовановић

И даље је потребна припрема превода пред свако издање, предаја и тестирање, али нови преводилачки посао је у границама да га један преводилац редовно одржава.

Наставио сам рад на језичким алаткама и новом речнику за проверу писања о чему се прича на Гугл групи „Провера писања“. Знам да има заинтересованих да припомогну овај занимљив и јединствен подухват стварања слободних језичких ресурса и себе помало кривим што не извештавам редовније о активностима. Редовно јављање је неопходно да би се сви осетили укљученим у ток развоја и могли да преузму поједине конкретне задатке.

Оно што је тежак камен који никако да подигнемо је превод помоћи. У очигледном недостатку литературе (хвала HrOpen-у, Кристијану, Ивани, Влатки и Игору на сјајним приручницима!) помоћ у самом програму је, без обзира на њен квалитет заиста незаменљива. Ситан проблем је што се помоћ састоји од преко 430.000 речи које би требало превести у заједници!

У новембру 2008. издвојили смо из помоћи део са порукама из балончића, или нешто око 116.000 речи у око 6500 порука од чега је до сада преведено 18%, значајним доприносом Милоша Поповића и делом кроз малу акцију на linuxo форуму у децембру 2008. године.

Почетком овог месеца око 700 порука је посебно састављено у материјал за семинарски рад из примењене лингвистике студената Филолошког факултета у Београду, а њихови резултати очекују се у мају.

Преостаје питање шта са осталих 400.000 речи!

Размишљајући тако над тастатуром пробудио сам се пред већ откуцаном скриптом за претварање ПО датотека са преводом у ХТМЛ странице. У Фајерфоксу као да се сама отворила страница са Гугловим алаткама за преводиоца. Раније конструисана преводилачка меморија у ТМИкс формату већ је била отпремљена.

Потпуно не слутећи шта се спрема, изабрао сам страницу са текстом помоћи за програм OpenOffice.org Писац и кликнуо на отпреми. Дочекао ме је машински преведен материјал, скоро па спреман за објављивање у пакету OpenOffice.org.

Да се разумемо, квалитет машинског превода је очајан, иако сам заиста импресиониран технологијом која стоји иза њега. Међутим, циљ и јесте да испровоцирамо шири круг корисника са лошијим знањем језика да се прикључе заједничком дотеривању грубог машинског превода.

Изворна помоћ на енглеском и даље је лако доступна, како на Интернету тако и у самом програму променом локалитета, а њена корисност у локализованом сучељу је веома ограничена.

Применом скрипте po2html.py добија се превод спреман за слање на Гуглове алатке за преводиоца. Уз мало испробавања закључио сам да Гугл линкове најмање премешта па се они користе као веза са ИксМЛ структуром.

Пример припремљене датотеке: 2_swriter_pot.html

По обављеном преводу скрипта html2po.py стапа превод са изворном ПО датотеком и враћа преведену ПО датотеку. Сада је потребно вратити натраг променљиве (Гугл их аутоматски преводи док не иницијализује наменски речник) и ручно исправити несавршености у скрипти html2po.py због којих неке ИксМЛ структуре остају разбијене. Програм pofilter је згодан за ту завршну проверу.

  $ pofilter --openoffice --excludefilter puncspacing \
     --excludefilter startpunc --excludefilter startcaps swriter.po

Ова наредба ће проверити да ли је очувана ИксМЛ структура и да ли су променљиве остале у изворном облику.

Излазни резултат изгледа овако: 4_swriter.po

Програм OpenOffice.org Писац се довољно често користи да буде лабораторијски мишић овог подухвата и план ми је да овакав превод уврстим већ у издање 3.2.1.

Невезано за текст, срећан свима први април.

Microsoftov pretraživač međutim nudi upit "Microsoft OpenOffice", kao i linkove ka komercijalnim varijantama slobodnog kancelarijskog paketa OpenOffice.org uključujući i nekoliko sajtova koji će pokušati da naplate regularno preuzimanje programa koji se potpuno besplatno može pronaći na nedostajućem najrelevantnijem sajtu OpenOffice.org

Smešno i ohrabrujuće u isto vreme.

Reč je o sistemu za upravljanje dokumentima koji će učiniti poslovne dokumente organizovanim i uvek dostupnim preko veba, a zajednički rad na projektima lakšim. Dokumenti su organizovani kao na lokalnom racunaru i moguće je uvesti kompletnu strukturu.

Nakon sigurne prijave (SSL koji se koristi i za elektronsko bankarstvo) svi dokumenti i arhiva su dostupni sa bilo kog računara, laptopa, pa i BlackBerry ili iPhone mobilnog telefona.

Napredni sistem za pretraživanje je integrisan u softver. Moguće je postaviti tokove dokumenata čime dokument automatski prelazi iz jedne virtuelne kancelarije u drugu po toku obrade.

Servis je razvijen u saradnji sa MediaSoft d.o.o. iz Slovenije i partnera/investitora Web Biz Networks Ltd iz SAD.

Osnova je napredni sistem za upravljanje dokumentima Alfresco, izvrstan slobodan softver koji je uz znanje i iskustvo sistem integratora prerastao u ovaj atraktivan servis. Sistem integriše serversku komponentu kancelarijskog paketa OpenOffice.org za automatsku obradu, konverziju i pretraživanje dokumenata, a između ostalih podržani su ISO standardizovani otvoreni-dokument format i Microsoft Office formati.

I dok će se veliki korisnici verovatno opredeliti za sopstvenu Alfresco instalaciju, mala i srednja preduzeća već od 15€/mesečno mogu svoju kancelariju da prebace u ovaj virtuelni prostor uz sve pogodnosti rada u oblaku.

E-75 je softverska kuća specijalizovana za otvorene tehnologije, Java i LAMP okruženje, a uz partnere pored Alfresco instalacija pokrivaju i OpenBravo ERP sistem primenjen u Victoriagroup a.d., a po broju lokalnih partnera (Mikrokom, PSTech,...) sigurno da ima još većih instalacija.

Vratimo se servisu NetDokumenti. Na žalost, tu su i sve boljke rada u oblaku. Nedostaju informacije o politici izrade rezervne kopije podataka ili bilo koja garancija o pouzdanosti podataka. Nedostaju i informacije o preduzetim merama zaštite od neovlašćenog pristupa podacima narušavanjem bezbednosti servera. Zato će preduzeća sa dovoljno kapaciteta verovatno poželeti sopstvenu Alfresco instalaciju, a kako je reč o slobodnom softveru mogućnosti za integraciju tokom implementacije su neograničene.

Lično me raduje pojava ovakvih novih proizvoda. Primena rešenja zasnovanih na slobodnom softveru je svakako pravi put do novih autentičnih proizvoda sa izvoznim potencijalom. Vrednost koju je E-75 d.o.o. dobio usvajanjem Alfresca omogućila im je da u kratkom periodu ponude potpuno integrisan servis.

Podrška za kvalifikovani elektronski potpis i vremenski žig su možda već u planu, ukoliko je glavni cilj servisa lokalno tržište. Belgijska kompanija Cediti je već razvila podršku za X.509 sertifikate i integrisala operaciju potpisivanja u radni tok, a u najavi je i alfrescodigsig otvoreni projekat sa sličnim ciljem ili nama bliži digsig koji vodi Goran Sladić sa FTN-a u Novom Sadu.

Učešće u međunarodnim otvorenim projektima omogućava pravi transfer znanja, i izlazak iz scenarija preprodavca stranog softvera, bez originalnog razvoja.

     
© 2010, Oracle i podružnice. Sva prava sačuvana.

Novi jači OpenOffice.org vizuelni identitet bi trebalo da zameni šarenilo nastalo prelaskom sa izdanja 2.x na 3.x, i obeleži desetogodišnju evoluciju zajednice i proizvoda OpenOffice.org, najpopularnjeg slobodnog kancelarijskog paketa.

Tri su prekoračenje bafera u obradi GIF, XPM i DOC datoteka.

Četvrto se odnosi na isporučivanje zastarele Microsoft MSVC biblioteke na Microsoft Windows sistemu. Sam OpenOffice.org nije ugrožen i pri ažuriranju operativnog sistema biblioteka će biti zamenjena novom ali korisnici koji instaliraju OpenOffice.org na Microsoft Windows, a ne ažuriraju sistem potencijalno su meta ovog sigurnosnog propusta u Microsoftovoj biblioteci.

Preostala dva propusta su u pozadinskim bibliotekama koje mogu dovesti do pogrešne obrade elektronskog potpisa u dokumentu. Prvi problem je zajednički za neke verzije Oracle AS, BEA WebLogic, IBM WebSphere, Oracle/Sun JRE i sve programe koji koriste libxmlsec. Drugi problem je prisutan u nekim verzijama OpenSSL biblioteke.

Svim korisnicima savetujemo nadogradnju na najnovije izdanje koje besplatno možete preuzeti sa sajta http://sr.openoffice.org.

OpenOffice.org zajednica objavljuje novo izdanje slobodnog kancelarijskog paketa lakog za korišćenje. OpenOffice.org dostupan je na srpskom (ćirilicom i latinicom) i engleskom jeziku. Može se besplatno preuzeti sa sajta http://sr.openoffice.org.

Na početku jubilarne desetogodišnjice postojanja uz preko tri stotine miliona zabeleženih preuzimanja sa Interneta, OpenOffice.org zajednica je danas objavila najnovije izdanje ovog popularnog kancelarijskog paketa. OpenOffice.org 3.2 je brži, nudi nove i unapređenje mogućnosti, ostvaruje bolju kompatibilnost sa drugim kancelarijskim programima i ispravlja greške i potencijalne sigurnosne propuste.

Lokalizacija paketa na srpski jezik proizvod je saradnje zajednice korisnika u Srbiji i Matematičkog fakulteta u Beogradu, a u okviru projekta Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo Republike Srbije sa ciljem da se građanima i privredi ponudi besplatan i legalan osnovni softver na srpskom jeziku i ubrza uključenje u savremeno informaciono društvo.

„Želimo da za korisnike u 2010. godini OpenOffice.org bude kancelarijski softver po izboru. Izdanje 3.2 nas vodi bliže tom cilju“

— Florian Effenberger, koordinator OpenOffice.org marketinga

OpenOffice.org 3 je vodeći slobodan kancelarijski softver. Osnovu čine uređivač teksta, program za tablice, prezentacije, crtanje, uređivanje matematičkih formula i baze podataka, a može lako biti proširen brojnim objavljenim dodacima. OpenOffice.org koriste kako pojedinci na kućnim računarima tako i velike kompanije sa više desetina hiljada korisnika.

OpenOffice.org 3.2 donosi:

• brže prvo pokretanje
• unapređenu kompatibilnost sa otvorenim(otvoreni dokument-format, ODT) i vlasničkim formatima
• unapređenja u svim svojim delovima, posebno u tablicama u OpenOffice.org Računu (engl. OpenOffice.org Calc) uz pregršt novih i poboljšanih mogućnosti
• uređivanje grafika i izbor pojedinih elemenata grafika je znatno olakšano, a tu su i novi tipovi grafika

Chris Goddard iz kompanije Affiliorama.com raduje se novom izdanju: „Pre četiri godine tek smo započinjali poslovanje u oblasti konsaltinga i kao paket bez troškova, OpenOffice.org je bio logičan izbor. Sada smo nastavili da koristimo OpenOffice.org iz više razloga: njegova stabilnost i funkcionalnost ide u korak sa brzim otkucajima našeg radnog okruženja, a kako je slobodan softver pronalaženje saveta, integracija i proširenje programa je veoma jednostavno. Stalno ističemo OpenOffice.org kao realnu alternativu Microsoft-ovom proizvodu pred preko 30.000 naših članova, i želimo da novo izdanje ohrabri i druge da prate naš uspešan primer“.

Koordinator OpenOffice.org projekta marketinga, Florian Effenberger dodaje: „Neki su, na žalost, zaključani u kancelarijske alate koje trenutno koriste - ponekad je to politika firme, ili uvezanost za drugi vlasnički softver. Želimo da za sve ostale u 2010. godini OpenOffice.org bude kancelarijski softver po izboru, i izdanje 3.2 nas vodi bliže tom cilju“.

Postojećim korisnicima se preporučuje da nadograde izdanje paketa. Za korisnike koji još uvek koriste izdanja OpenOffice.org 2 važno je obaveštenje da je životni kraj ove serije prošao u decembru prošle godine, te da zajednica više neće objavljivati sigurnosne zakrpe i ispravke. Sistem integratori mogu pružati dužu komercijalnu podršku, baš kao i komercijalni partneri projekta poput kompanije Oracle, glavnog sponzora projekta OpenOffice.org.

Pun spisak novina u izdanju možete da pročitate na engleskom. Sve informacije o ispravljenim potencijalno rizičnim sigurnosnim greškama će biti objavljene ovde.

Pogledajte i ranije dostupna slobodna proširenja za rad na srpskom jeziku (preslovljavanje, ispis broja slovima, provera pisanja) na stranici projekta OpenOffice.org u Srbiji, a na istoj stranici mogu se preuzeti i nova izdanja proširenja kao što su Konstruktor izveštaja koji donosi grafički uređivač izveštaja u programu Baza ili Ekran za izlagača koji omogućava prikaz beleški ili pregled slajdova na ekranu računara tokom trajanja prezentacije na projektoru.