Uzorak za ispitivanje su činili posetioci koji dolaze iz Nemačke na više od 100.000 komercijalnih i ličnih veb sajtova koji koriste FlashCounter za analizu posećenosti. Veoma interesantna je korišćena metodologija u ispitivanju - kako povezati posetioce neke veb stranice i softver koji je instaliran na računaru. Odgovor je u instaliranim fontovima.

Kao što je poznato, kancelarijski paketi dolaze sa setom fontova koji inače nisu prisutni na sistemu. Tako OpenOffice.org i derivati (IBM Lotus Symphony, Oracle/Sun StarOffice i drugi) isporučuje font Open Symbol, dok Apple iWork isporučuje Capitals i Jazz LET. To je omogućilo autorima ispitivanja da upare podatke i izvedu zaključak.

Izmereno u januaru 2010 svaki peti računar u Nemačkoj ima instaliran OpenOffice.org, što je povećanje od 3% u prošloj godini.

Microsoft Office obuhvata 62%-72% uz marginu jer se isti Microsoftovi fontovi mogu dobaviti i u probnom softveru koji je predinstaliran na nove računare i kome je istekao period probnog korišćenja, kao i u drugom softveru koji proizvodi Microsoft. Značajan udeo korisnika ima instalirano više kancelarijskih paketa što može da ukazuje da su u procesu prelaska.

Dok ovo pišem pristiglo je obaveštenje da je uspešno objavljeno radno izdanje OpenOffice.org 3.2.0 RC5 i ako ne budu pronađene nove krupne greške ovo izdanje će biti objavljeno kao stabilno izdanje OpenOffice.org 3.2.0.

Među novinama očekuju nas:

• Podrška za OpenType/Postscript fontove (prikaz, uređivanje, štampanje, izvoz u PDF)
• Do 46% brže prvo pokretanje u odnosu na 3.0
• Otvara dokumente u Microsoft Office 2007 formatu (.docx/.xlsx/.pptx) zaštićene lozinkom
• Omogućava čuvanje dokumenata u Microsoft Word 97/2000/XP formatu uz zaštitu lozinkom
• Automatski uzastopni unos u Računu sada zadržava početak sadržaja (iza računar1 sledi računar2)
• Olakšan rad sa spojenim ćelijama u Računu. Omogućeno umetanje i brisanje kolone i reda iz spojenih ćelija
• Pri izračunavanju u Računu tekstualna polja se prevode u broj. Sprečava pogrešno izračunavanje zbog lošeg formatiranja
• Podrška za beleške u Crtanju i Prezentaciji
• ostala poboljšanja

Srpska ćirilična i latinična lokalizacija je spremna za objavljivanje. Stoga pozivam da nam se pridružite u organizovanom testiranju i proveri kvaliteta kako bismo zajedno ovaj važan slobodan softver učinili još boljim.

Ukoliko ste vezani za paket OpenOffice.org bilo kao sistem integrator ili krajnji korisnik i svakodnevno koristite paket na radnom mestu, priključivanje projektu je najbolji način da ostanete u toku sa tekućim razvojem i obezbedite sebi maksimalni kvalitet softvera.

Da biste se priključili razvoju predstavite se slanjem e-pisma na dev@sr.openoffice.org kako biste se pridružili javnoj dopisnoj listi ili kontaktirajte predstavnike projekta u Srbiji.

Uz učesnike iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Agencije za privredne registre, Fonda PIO, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo tačno u tri uključili smo se u telekonferenciju.

U uvodnom obraćanju organizatora, e-Gov radne grupe u saradnji sa e-Dev tematskom grupom Svetske banke istaknuta je činjenica da je do danas više od 60 zemalja i međunarodnih institucija usvojilo skoro 300 strategija, planova i dokumenata vezanih za slobodan i softver otvorenog koda. U pozadini ovih inicijativa preovladava želja da se primenom slobodnog softvera unapredi život građana kroz otvoreniju i efikasniju upotrebu informacionih tehnologija u javnom sektoru. Danas možemo i u praksi da vidimo efekte primenjenih strategija, da uočimo široku lepezu novih poslovnih modela koji su omogućili njihovo sprovođenje i koristimo razvijena rešenja.

Ipak, i pored usvojenih strategija uočava se da procedure nabavke i planiranja često onemogućavaju korišćenje slobodnog softvera. Pre par dana je ponovo do mene stiglo pitanje korisnika kako dokazati da je OpenOffice.org legalan softver radi učešća u tenderu iako za isti ne postoji račun već je nabavljen preuzimanjem sa veb stranice OpenOffice.org projekta u Srbiji.

Svojom prezentacijom, Eduardo Santos iz Ministarstva planiranja Brazila predstavio je širokoj i raznovrsnoj publici ekonomske i društvene efekte postignute primenom slobodnog softvera u Brazilu.

Nakon okretanja ka slobodnom softveru u dokumentu usvojenom 2003. godine poseban akcenat je postavljen na razvoj i implementaciju novih informacionih sistema. Za potrebu koordinacije i distribucije formiran je portal softwarepublico.gov.br kao mesto za promociju saradnje svih državnih organa i agencija u razvoju i praćenju implementacije novih softverskih rešenja.

Portal danas sadrži 34 različita rešenja razvijenih kao slobodan softver u formi gotovog proizvoda, a pojedina poput GSAN ERP sistema za vodovod i kanalizaciju ukratko su i predstavljeni tokom prezentacije.

Značaj ovakvih događaja ogleda se pre svega u transferu pozitivnog iskustva što je način za postizanje ušteda u procesu evaluacije dostupnih rešenja u sferi slobodnog softvera. Evropska komisija u svojim preporukama kroz iDABC inicijativu upravo poziva na zajedničku saradnju najpre lokalnih samouprava i različitih organa uprave unutar državne uprave kao međusobno sličnih korisnika, a potom i šire u regionu radi smanjenja troškova evaluacije pri sprovođenju strategije primene slobodnog softvera.

U primeru Brazila zapaža se i realan doprinos saradnji između različitih korisnika i njihovom udruživanju u razvoju, korišćenju i održavanju zajedničkog softvera. Istovremeno promena državne strategije postala je snažan doprinos za razvoj potpuno novog privatnog tržišta za lokalnu ICT industriju predvođenu malim i srednjim kompanijama.

Svoje znanje Brazil planira da kroz UNDP projekat „Internacionalnog portala javnog softvera“ (engl. The International Public Software Portal) prenese i drugim partnerima u okruženju. Za više informacija, glavne beleške su dostupne ovde.

Izdvojio bih uključenje Zorana Marjanovića iz firme Micro Business d.o.o. u diskusiju. Micro Business d.o.o. je proizvođač BusinessWare softvera za poslovanje preduzeća i sistem integrator iz Knjaževca orijentisan na primenu slobodnog softvera uključujući OpenOffice.org, najpoznatiji slobodan kancelarijski paket i GNU/Linuks operativni sistem.

Oni su još 2004. godine uvideli tržišnu šansu da ponude nešto drugačije svojim korisnicima, a njihova softverska perjanica podržava višeplatformski rad, te omogućava korisnicima da sami odaberu Microsoft Windows ili GNU/Linuks zasnovano rešenje.

Zoran je sa kolegama iz firme bio i naš gost na II godišnjem okupljanju OpenOffice.org zajednice 16. maja u Kragujevcu gde smo najviše govorili o obuci korisnika za OpenOffice.org. Učestvujući u diskusiji na Linuxo.org forumu Zoran je istakao želju da sa drugim sličnim firmama podele iskustva:

Dovoljno je da domaća firma bude kadra da svojim korisnicima pruži potrebnu i osnovnu podršku za onaj deo OSS koji je ta firma uvela korisniku.

Ovakvih firmi u Srbiji, verujem, ima još. Okupljanjem ovih firmi u organizaciju može napraviti pomak.

Nisu tenderi u državnim organima smetnja, već nemogućnost samo jedne firme da dobije komplikovan posao. Organizacija bi mnogo bolje delovala. Kad kažem da tenderi nisu smetnja, to potkrepljujem svojim primerom, gde mi glatko "prolazimo" u takvim slučajevima, jer je naše rešenje jeftinije zbog upotrebe OSS.

Ne samo da je njihovo rešenje jeftinije već kao ponuđač slobodne platforme novac ulažu nazad u lokalnu sredinu, a vertikalnom saradnjom sa zajednicom imaju na raspolaganju kvalitetno rešenje za bazni spektar usluga integracije.

Kada sam početkom prošlog meseca bio u Orvietu na godišnjoj konferenciji OpenOffice.org projekta u razgovoru sa Italom Vignoliem, aktivnim učesnikom i bivšim koordinatorom Associazione PLIO, prepoznali smo identičnu temu.

Kroz zajedničku aktivnost svakodnevno svi mi u zajednici unapređujemo softver koji koristimo, bilo da pišemo novi programski kod, prevodimo, dopunjujemo dokumentaciju, učestvujemo u diskusijama ili koristeći ga svakodnevno testiramo softver. I svesni smo da time stvaramo slobodno radno okruženje. Neograničeni licencama, zabranama, ograničenjima, svakodnevno se družimo i zabavljamo prilagođavajući softver tačno našim potrebama jer je zabavno kada to možemo.

Želimo da to naše mezimče prošeta i do drugih. Da im ponudimo slobodnu alternativu i promovišući vrednosti slobodnog softvera omogućimo im da sami odluče koji softver žele da koriste. A da dopremo do svih potrebna nam je podrška i organizovani nastup.

Centralizacijom unapređenja e-Uprave sve češće se realizuju krovni ugovori u nabavi softvera, čime se složenost nabavke uvećava preko veličine koju pojedinačni mali i fleksibilni partneri orijentisani na slobodan softver mogu da prihvate. Dok čekamo na stratešku odluku države (Strategija i akcioni plan razvoja e-Uprave 2009-2013 je sjajan korak u tom pravcu, ističući interoperabilnost, otvoreni kod i otvorene standarde u prvi plan kao katalizatore za razvoj e-Uprave) postoji puno stvari koje i sami možemo da uradimo.

Sa strane OpenOffice.org zajednice, Igor, Aleksandar i ja pripremamo lokalni partnerski program zamišljen kao klaster sistem integratora koji će omogućiti njihovo bolje međusobno povezivanje, doprineti vidljivosti i olakšati im prenos znanja sa međunarodnog projekta.

Želite da se čuje i vaše mišljenje? Oglasite se na pokrenutoj temi ili u putem komentara na ovaj zapis.

Liz je svoju rođendansku čestitku na blogu započela citatom vizije OpenOffice.org projekta:

Da okupljeni kao zajednica napravimo vodeći slobodan kancelarijski paket koji će raditi na svim standardnim računarima, pružiti slobodan programibilan pristup funkcionalnosti paketa i podacima i koristiti otvoren standardizovani format zapisa dokumenata zasnovan na XML-u.

Srećan ti deveti rođendan, OpenOffice.org! Više na veb stranici projekta.

xpnet: 12% aktivnih korisnika mereno na 20.000 računara (25% u velikim kompanijama) širom
sveta sa MS Windows operativnim sistemom (prenosi Infoworld)

Podatke je teško pribaviti. Poznate svetske IT analitičke kuće ne oglašavaju se javno sa podacima o OpenOffice.orgu jer je to praksa samo kod sponzorisanih izveštaja, mada se cifre 9-22% zavisno od uzorka mogu poručiti među plaćenim izveštajima. Ne znam da li bi bilo moguće podatke direktno pribaviti od analitičara na terenu. Nije mi poznato da je tema obrađena u našoj zemlji, iako pretpostavljam da su podaci dostupni, a možda nas Republički zavod za statistiku iznenadi 23. septembra. Prošle godine rekli su:

Izvor: Upotreba Informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici
Srbiji za 2008. godinu, Republički zavod za statistiku

Treba imati u vidu da je pitanje pre svega okrenuto na upotrebu GNU/Linuksa na serverima, ali svakako da pitanje u vezi kancelarijskih paketa bi bilo logičan nastavak. Dok to čekamo možda neko od studenata pronađe kancelariju „???“ Centra za istraživanje tržišta pri Fakultetu organizacionih nauka.

U nedostatku istraživanja, vratimo se distribuciji. OpenOffice.org može slobodno da se preuzme sa glavne lokacije projekta odakle je preuzeto skoro 90.000.000 (devedeset miliona) kopija izdanja 3.0 i 3.1.

Pakete je moguće preuzeti i sa brojnih sajtova širom Interneta, a pomenuta brojka ne obuhvata i lokalizovana izdanja koja se lokalno distribuiraju. Tokom proteklih godinu i po dana srpska lokalizacija sa servera Matematičkog fakulteta u Beogradu preuzeta je 60.000 puta uz 16.000 preuzetih jezičkih paketa.

Svaka kopija se može instalirati na neograničenom broju računara, pa to dodatno komplikuje račun. Oprezni će reći da preuzeta kopija ne znači korišćena kopija, što je takođe tačno, ipak kako se paket često koristi u poslovnom radnom okruženju gde se instalira ne veći broj računara za pretpostaviti je da je umnožak dovoljno veći od jedan. Ne treba zaboraviti ni komercijalne derivate, StarOffice, MagyarOffice,...

Instalacije su dostupne i na pratećim diskovima u skoro svim računarskim časopisima (uključujući i časopise kod nas), povremeno se u okviru različitih projekata i manifestacija distribuiraju veće količine diskova, a postoje i programi dostavljanja diskova korisnicima sa lošim priključkom na Internet kako u svetu tako i volonterska inicijativa kod nas. OpenOffice.org je podrazumevani kancelarijski paket na većini GNU/Linuks distribucija i tu se isporučuje kroz skladišta sa paketima.

Na kraju, iako su brojke zabavne, meni je kao i svim korisnicima uvek draže da ispratim nova unapređenja u ovom sjajnom kancelarijskom paketu. Izdanje 3.2 čekamo u novembru. Do tada, pridružite se razvoju, u srpskom ogranku projekta imamo puno zanimljivih ideja i očekujemo dizajnere, veb programere, zainteresovane za prevod dokumentacije, a tu smo i da zajedno učimo Java i C++ programiranje.

Kao dobar laboratorijski mišić uzeta je Prezentacija (engl. Impress), program za pripremu i izvođenje prezentacija. Iako nisam uključen u poduhvat, sa strane mogu da primetim osnovne crte oko kojih se svi slažu da meniji ostaju u igri ali želi se smanjiti broj plutajućih i iskačućih prozorčića, a više nenametljivih kontrola u kontekstu i veća ujednačenost mogućnosti za interakciju (na primer mogućnost uređivanja elemenata na slajdovima i kada je uključen ređač slajdova).

I onda je krenulo sa predlozima, a među predlozima i:

Očekivano, usledili su komentari: „Ali ovo je isto kao i M* *****e 2007“ i „Mi ne želimo rib*n“, čak je došlo do peticije na Internetu. :-) Sve to dalo je zamajac i još jedan predlog je razrađen, dorađen i upeglan. Ovaj put zagovornici nisu iz Sun Microsystemsa već iz IBM-a i RedFlag Officea, a koji se zasniva na panelu sa strane:

Meni se ovaj pravac dopada i rado bih video jedan panel koji se prilagođava kontekstu kao mesto za sve česte operacije. Pogledajte detalje na:
http://wiki.services.openoffice.org/wiki/Sidebar_Proposal_by_IBM
http://wiki.services.openoffice.org/wiki/Proposal_by_Johannes_Eva

Kako se vama čini ideja?

Kao zanimljivost, pomenuo bih i da su u predlozima neki otišli baš daleko, npr. ovaj sledeći gde je uklonjena cela školjka sučelja i ubačena komandna linija uz direktnu interakciju sa objektima za sve ostalo. Jedino mi nije jasno kako bih popamtio sve ove prečice ;)

Na marginama ovogodišnjeg Foruma Svetskog samita o informacionom društvu (engl. WSIS) u Ženevi kompanija Sun Microsystems i organizacija UNESCO potpisali su sporazum o saradnji na promociji otvorenih tehnologija u interesu održivog društvenog i ekonomskog razvoja.

Sporazum prepoznaje otvorene tehnologije i slobodan softver kao ključno rešenje za unapređenje pristupa informacijama, komunikacionim tehnologijama i ICT znanju u sredinama gde je napredak neophodan. Sporazum je deo dugoročnog stremljenja organizacije UNESCO da uvede svet u savremeno informaciono društvo kroz partnerstvo sa privatnim sektorom.

Sun Microsystems i UNESCO su objavili da će promovisati tehnologije otvorenog koda, uključujući najpopularniji slobodan kancelarijski paket OpenOffice.org i međunarodno standardizovani Otvoreni dokument-format (ODF).

„Otvorene tehnologije i slobodan softver omogućavaju niže troškove, sadrže veću sigurnost i donose širu pristupačnost svim građanima“ - zaključili su potpisnici sporazuma.

Sporazum predviđa i osnivanje zajedničkog Centra izvrsnosti za usvajanje otvorenih tehnologija.

Prošlogodišnji prvenac zbio se u Novom Sadu gde smo bili u gostima našim prijateljima iz LUGoNS-a, a ove godine odluka je pala da to bude Kragujevac, 16. maj. Aleksandar Urošević Urke je predložio etno kafanu Palisad na Šumaricama kao mesto sa prijatnom atmosferom i pripreme su mogle da počnu.

Kao prednajava, u četvrtak 14. maja u saradnji sa Regionalnom privrednom komorom Kragujevac održana je promocija paketa OpenOffice.org, a kako je to izgledalo možete saznati na sajtu projekta.

U subotu iz Beograda je nas nekoliko krenulo autobusom u 10:00. Urke nas je u 12:00 sačekao na stanici u Kragujevcu, gde smo se i našli sa Milošem Popović koji je iz Niša mnogo ranije krenuo vozom. Ostali su u restoran stigli kolima. Razvukli smo novi roll-up panel, malo se raspravljali dogovarali sa gazdom oko rasporeda stolova i počeli sa radnim delom sastanka.

foto: A. Urošević, CC-BY-NC-SA 3.0

Da se ne bih ponavljao, pogledajte reportažu na sajtu projekta šta smo se tamo dogovorili. Vreme će pokazati, ali čini mi se da smo bili efikasniji nego prošle godine u Novom Sadu. Meni je bilo prijatno da se vidim sa starim poznanicima, upoznam neke nove i u opušenoj atmosferi popričam sa svima.

Moglo se tu čuti o open ofisu, vikipediji, nastavi informatike u školama, slobodnom softveru, putovanjima, proveri pisanja za srpski, redovima i familijama raznih krilatih insekata, linuksu...

ilustracija: Ben B., PDL

Okupljanje je bila prilika i da se neki raniji učesnici projekta lokalizacije paketa ponovo pridruže projektu, a pristupnicu projektu možete popuniti i vi ili se jednostavno pridružiti na razvojnoj dopisnoj listi.

Želeo bih i da najavim da će se na stranici projekta uskoro pojaviti i prva obaveštenja o projektu promocije koji će sada delovati odvojeno od projekta lokalizacije. Projekat promocije vodiće Maja Marković, a svi zainteresovani za popularizaciju slobodnog softvera i kancelarijskog paketa OpenOffice.org uključujući i ranije učesnike projekta lokalizacije dobrodošli su da se pridruže i idejama, kontaktima i sugestijama pomognu razvoj našeg zajedničkog kancelarijskog paketa.

Za one koji to nisu znali ODF je otvoreni standard i ISO standardizovani format za kancelarijske dokumente (ISO/IEC 26300) koji se od ranije podrazumevano koristi u kancelarijskim paketima OpenOffice.org, IBM Lotus Symphony, KOffice, Google Docs i mnogim drugim. Iz ovoga se jasno vidi i prednost otvorenih standarda - dokumente možete otvoriti bilo kojim od njih tako da softver koji želite da koristite možete sami da izaberete.

Ovaj događaj u praksi znači da bi od sada dokumente drugima trebalo da šaljete u ODF formatu jer bilo da koriste Microsoft Office ili neki drugi paket kancelarijskog softvera ovaj format će biti podržan.

U paketu OpenOffice.org pored ODF dokumenata, od ranije još je moguće otvoriti zatvorene Microsoft Office formate i mnogi se iznenade kako je kvalitet podrške zapravo veoma dobar, ali sada je i Microsoft kao poslednji od velikih igrača na tržištu kancelarijskog softvera u svom rešenju implementirao podršku za ODF dajući svima jasno do znanja da je upravo ovaj otvoreni standard opšteprihvaćen.

Kraj jedne priče - podrška za Otvoreni dokument-format (ODF) u Office 2007
Format za budućnost sada dostupan celom tržištu
Amsterdam, 29. april 2009. godine

Organizacija OpenDoc Society želi da čestita kompaniji Microsoft Corporation Inc. na jučerašnjem objavljivanju Service Pack 2 za Microsoft Office 2007. Microsoft Office je poslednji od glavnih kancelarijskih paketa koji donosi ugrađenu podršku za Otvoreni dokument-format (ODF, engl. OpenDocument Format). Organizacija OpenDoc Society ne skriva zadovoljstvo što se i Microsoft na kraju pridružio proizvođačima i zajednicama slobodnog softvera kao što su IBM, Google, Sun Microsystems, Novell, KOffice, Corel i Adobe koji su svi već prešli na ODF u prethodnim godinama.

„Na neki način ovo je kraj jedne priče“ kaže Bert Bakker, predsedavajući u OpenDoc Society. „Vlasnički formati obeležili su prethodnih 25 godina IT sveta i doveli ga do tačke kada su milijarde investirane u softver – u međusobno nepovezanim oblastima – upravljane ne za tehničkim i sigurnosnim kriterijumima nego za time koji kancelarijski paket je negde u upotrebi.”

Novi SP2 konačno donosi ugrađenu podršku za ODF 1.1 u Microsoft Office 2007 (i sada može potpuno da zameni zastarele .doc, .docx, .xls, .xlsx, .ppt i .pptx formate) nakon dve godine od „nezvanične“ podrške kroz umetak koji je zamišljen i finansiran (ali ne i formalno podržavan) od strane kompanije Microsoft. Ovo je posebno važno za sve Microsoft korisnike koji su usvojili već zastarele Office 2007-specifične formate .docx, .xlsx i .pptx – koji su bili uvedeni kao podrazumevani u Office 2007. Kako su oni u međuvremenu prevaziđeni, dalje korišćenje ovih formata se ne preporučuje.

Mnoge države širom sveta su aktivno prišle usvajanju politika upotrebe otvorenih standarda, u čemu je neosporno ODF bio jedan od pokretača. Države i korisnici sve jasnije poručuju proizvođačima da sa njima ne mogu sarađivati ukoliko se ne okrenu i podrže otvorene standarde. „Prelazak na ODF čak i ako ostanejete na istim rešenjima istog proizvođača je svakako dobro IT upravljanje, jer pruža bolju sigurnost, mehanizme saglasnosti i upotrebljivosti, dok u isto vreme rešava zavisnosti od jednog proizvođača“, izjavio je Michiel Leenaars, potpredsednik OpenDoc Society. „Preporučujemo kompanijama, državnoj i javnoj upravi, i svim korisnicima da okrenu drugi list i proglase novi format podrazumevanim – zaustavimo izradu novih zastarelih dokumenata što je pre moguće. Bićemo sami sebi zahvalni zbog toga kasnije“.

I dok poslednji veliki proizvođač kacnelarijskog softvera prelazi na ODF, OpenDoc Society napominje da je sada uz Otvoreni dokument-format put čist za nove inovacije u klasičnim i veb kancelarijskim alatkama. Organizacija očekuje pojavu pametnih dokumenata koji spajaju mogućnosti „mreže podataka“ sa tradicionalnom upotrebom kancelarijskog softvera. OpenDoc Society namerava da aktivno podrži da se ovi novi proizvodi i usluge izbore do tržišta i bolje međusobno sarađuju na dobrobit korisnika i potrošača.

Sada kada ODF mogu da koriste svi glavni kancelarijski paketi fokus autora softvera i korisnika može se preusmeriti da proizvodi koji stvaraju i obrađuju dokumente, kao što su filteri za e-poštu, sistemi za upravljanje sadržajem, skladišta dokumenata i alatke za poslovno planiranje, mogu da iskoriste brojne prednosti koje ODF donosi. OpenDoc Society naglašava velikim korisnicima kao što su vlade i kompanije, kao i pojedincima, da pogledaju trenutno predloženo ODF 1.2 specifikaciju kao i poziv za komentare na narednu verziju ODF specifikacije koja će uslediti po usvajanju 1.2. OASIS tehnički komitet (engl. OASIS Technical Committee) otvorio je period za slanje komentara na aktuelnu verziju nacrta.

Prvi april u zapadnom svetu poznat je kao „Dan šale“, dan kada rođake, prijatelje i kolege pokušavamo da raznim zvrčkama nasamarimo.

Saznajte kako da mogućnost za automatsko ispravljanje čestih grešaka u paketu OpenOffice.org (npr. „bijo“ u „bio“) ili skaćenog unosa čestih dugačkih naziva („MTID“ umesto „Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo“) lukavo iskoristite i zabavite kolege na poslu... http://sr.openoffice.org/lat/price.html

Želim vam osmeh uz rad, i oprezno danas na poslu ;)

Imajte samopouzdanje! Baš kao što Leslie Hawthorn iz Guglovog Open Source tima kaže, često čujem od kolega i koleginica kako im se ideja dopada i voleli bi da tako uđu u priču oko slobodnog softvera ali su istovremeno potpuno preplašeni. Sumnjaju da je teško „ući u program“ zbog konkurencije, da nemaju dovoljno iskustva ili da nisu dovoljno pametni. Istina je međutim da program obuhvata 150 organizacija i projekata sa idejama različite složenosti i da sve imaju jednake šanse da budu odabrane.

Većina organizacija radije će izabrati studenta ili studentkinju koji jasno iskažu želju da nauče nešto novo, prošire svoje znanje radom u ovom šarenolikom okruženju, postanu deo tima i zajednice nego „profesionalca“ koji će odraditi posao za 7-10 dana i „fakturisati“ svoje vreme. Zanimljivo je da većina učesnika programa i po kraju programa ostaje u zajednici, dobije ponudu za stalni posao ili nastavak akademske karijere što uopšte ne čudi imajući u vidu da u otvorenom modelu razvoja imate priliku da za kratko vreme upoznate i steknete puno novih prijatelja iz struke.

Pogledajte ceo intervju:

Zapamtite: Ovo je mentorski program za studente, početnike u svetu slobodnog softvera i vi možete biti deo uspešne priče slobodnog softvera. Pogledajte spisak organizacija učesnica, odaberite predloženu ideju ili sastavite novi predlog i prijavite se do petka!

Ukoliko želite da saznate više informacija o programu iz prve ruke, ostavite komentar.

Na večerašnjem događaju u organizaciji Mrežе za slobodni softver Srbije biće reči o otvorenim standardima i slobodnim formatima i zašto savremeno informaciono društvo prepoznaje to kao važne teme.

Biće reči i o aktivnostima Mreže za slobodni softver i nacrtu Zakona o elektronskom dokumentu. Događaj ćemo posvetiti OpenOffice.org projektu u Srbiji. Pričaćemo o novinama u predstojećem izdanju 3.1 i daljim planovima projekta u svetu i našoj zemlji. Najavićemo Google Summer of Code program stipendija za studente u iznosu od 4500$ u kome učestvuje i OpenOffice.org projekat.

Vidimo se na Fakultet za medije i komunikacije, prvi sprat, sala 3 (Karađorđeva 65) od 19:30.

Najava događaja na Fejsbuku i sajtu projekta OpenOffice.org u Srbiji.

Od lokalnog nastupa u nekim Evropskim zemljama preko nivoa EU i šire do Ujedinjenih nacija u toku delovanja tokom proteklih osam godina menjali su se i FSF Europe i slobodan softver. Uspeh u izdizanju pitanja interoperabilnosti i standardizacije u prvi plan nagnao je korisnike i vlade širom Evrope da se zapitaju da li imaju suverenost nad softverom i podacima.

FSF Europe je promovisala vrednosti slobodnog softvera u programu Svetskog samita informacionog društva (WSIS), doprinela radu Foruma za upravljanje Internetom (IGF) i učestvovala u radu Svetskoj organizaciji za zaštitu intelektualne svojine (WIPO). Na najvišem nivou informisala je donosioce politike o značaju i prednosti slobodnog softvera.

Zajedno sa lokalnim partnerskim organizacijama, od kojih je jedna i Mreža za slobodni softver Srbije, FSF Europe inicirala je i organizovala brojne međunarodne kampanje na temu otvorenih standarda poput godišnjeg obeležavanja Dana slobode dokumenata i projekta pdfreaders.org koji imaju za cilj da informišu širu javnost o odnosu slobodnog softvera i otvorenih standarda.

Sarađivala je sa Evropskom komisijom u antimonopolskim slučajevima ali i u istraživanjima i razvoju koji su finansirani kroz okvirne programe i dala važan doprinos uspostavljanju Evropskih politika standarda, softvera i javnih nabavki.

Članovi tima Odred slobode (engl. Freedom Task Force), gde učestvuje i naš Marko Milenović pomažu projektima slobodnog softvera i donosiocima politike u pravnim pitanjima, nadgledaju dešavanja u upravljanju Internetom i obuzdavaju softverske patente, osiguravajući sigurno okruženje za razvoj slobodnog softvera.

Georg Greve, predsednik FSF Europe, a koji je i više puta gostovao u Beogradu, je u intervjuu priređenom ovim povodom odgovorio na pitanja koja prate put od osnivanja do danas, pozadini iza FSF Europe i pogled na budućnost slobodnog softvera.

Ideja je da se korisnik maksimalno oslobodi baratanjem prozora (premeštanje, razvlačenje, itd.), već da su to poslovi kojima upravnik prozorima treba da se bavi automatski. Prozori se posmatraju kao pločice kojima treba pokriti ekran i upravnik ih raspoređuje u jednom od zadatih rasporeda (jedan levo, svi ostali poređani desno, jedan gore, svi ostali poređani ispod ili samo jedan ispred) tako da u svakom trenutku popunjavaju ceo ekran. Skoro celokupna interakcija je moguća direktno sa tastature.

Nedavno sam se i ja prebacio, i makar za sada nemam nameru da se vraćam na staro. Želeo sam da zadržim Gnom okruženje (gnome-session, gnome-panel, privezak za ključeve...) tako da mi je bilo važno da se upravnik što bolje uklapa. Gledao sam Awesome i Xmonad i bez nekog posebnog razloga odlučio se za ovaj drugi.

Uspravni raspored

Horizontalni raspored

Pidgin sam odmah prebacio na deveti radni prostor i posebno podesio da prozor sa listom drugara uvek bude u levom uglu. Gnomov klijent za e-poštu, Evoluciju, držim na posebnom radnom prostoru sa horizontalnom postavkom kako bih imao optimalan prostor za pisanje novih poruka. U panel sam dodao programče za Izbor prozora, Čarobnu liniju kao osnovni pokretač (neki koriste i Gnome Do, ja sam probao ali mi nije to odgovaralo) i par ikonica koje otvaraju nekoliko lokacija na računaru u Nautilusu (jedna od njih je „computer:///“ odakle mogu da priključim i skinem montirane diskove i uređaje pošto sam ikonice na radnoj površini isključio).

Da biste koristili Xmonad neophodno je da isti instalirate naredbom sudo apt-get install xmonad xmonadcontrib. Kako je Xmonad pisan u Haskellu biće povučeno dosta međuzavisnosti, ali to ni na koji način neće kasnije opteretiti sistem.

Otvorite gconf-editor i izmenite vrednost ključa /desktop/gnome/session/required_components/windowmanager u xmonad. Da isključite prikaz ikonica na radnoj površini isključite /apps/nautilus/preferences/show_desktop.

Sada ostaje još da podesite ~/.xmonad/xmonad.hs datoteku sa postavkama prema potrebama. Evo minimalnih postavki koje ja koristim:

import XMonad
import XMonad.Hooks.ManageDocks
import XMonad.Hooks.EwmhDesktops
import XMonad.Layout.IM
import Data.Ratio ((%))
import qualified Data.Map as M
import qualified XMonad.StackSet as W

myModMask = mod1Mask

myKeys conf = M.fromList $
               [ ((myModMask .|. shiftMask, xK_q), spawn "gnome-session-save --kill")
               , ((myModMask .|. shiftMask, xK_l), spawn "gnome-screensaver-command -l")
               ]

myLayoutHook = withIM (1%5) (Role "buddy_list")

myManageHook = composeAll
               [ className =? "Deskbar-applet"   --> doFloat
               , className =? "Totem"            --> doFloat
               , className =? "Pidgin"           --> doF (W.shift "9")
               ]

main = xmonad $ defaultConfig
                { manageHook = manageDocks <+> myManageHook <+> manageHook defaultConfig
                , modMask = myModMask
                , keys = \c -> myKeys c `M.union` keys defaultConfig c
                , logHook = ewmhDesktopsLogHook
                , layoutHook = myLayoutHook $ ewmhDesktopsLayout $ avoidStruts $ layoutHook defaultConfig
                , borderWidth = 2
                , focusedBorderColor = "#C11B17"
                , normalBorderColor = "#2e3436"
                }

Na veb stranici xmonad projekta moguće je pronaći dokumentaciju i primere različitih postavki. Pre nego što se odjavite i prijavite u novo okruženje pogledajte i brzi ilustrovani vodič za nove korisnike i spisak podrazumevanih prečica sa tastature.

Ovakva vrsta upravnika je naročito pogodna velikim ekranima ili postavkama sa više ekrana (što se nadam da ću nabaviti sebi uskoro) mada planiram da ga koristim i na mom malom X60s ThinkPadu. Videću kako će to ispasti u praksi, za sada mi ne izgleda da ću se vraćati na metacity skorije.

Ima još stvari koje bih rado dodao u konfiguracionu datoteku, pre svega lepljenje još nekih prozora za određene radne prostore i automatske različite rasporede na radnim prostorima. Takođe morao bih da ispravno podesim Gimp koji relativno često koristim kako ne bih svaki put morao da mu razvlačim prozore.

Voleo bih i da isprobam još neke od dostupnih rasporeda (Grid, Cross, Accordion,...) ali hoću polako da se privikavam i da sam dođem do zaključka kakva mi postavka radnog okruženja najviše odgovara.

Upravnike popločanih prozora svakako treba isprobati, uostalom neograničena mogućnost prilagođavanja i jeste jedna od prednosti slobodnih okruženja pa je šteta ne koristiti je.

Zainteresovani GNU/Linuks korisnici mogu da preuzmu i testiraju izdanje. Preporučeni način instalacije je prikazan u prošlom zapisu.

Testiranjem, a i po prijavama korisnika koji su instalirali prethodno razvojno izdanje, u odnosu na OOO310_m3 ispravljeno je 129 poruka. Još 63 poruke su premeštene unutar razvojnog stabla.

SVN skladište je od pre nekoliko dana dostupno i na ooo.matf.bg.ac.rs domenu. Pročitajte uputstvo kako da prebacite radnu kopiju bez ponovnog preuzimanja datoteka.

Godišnja konferencija OpenOffice.org programera i korisnika održaće se u Orvijetu, od 5. do 7. novembra. Moj favorit, Budimpešta, biće domaćin konferencije 2010. godine.