Srpska lokalizacija za Gnom je dostupna paralelno i na ćirilici i latinici još od početka lokalizacije 2.x serije izdanja od strane grupe prevod.org skoro pa davne 2003. ili 2004. godine . Jedno vreme je postojala želja da se napravi i ijekavska lokalizacija, ali za to nikada nije bilo dovoljno volontera.

Međutim, izmenom glibc lokaliteta modifikator „@Latn“ je zamenjen modifikatorom „@latin“ što su distribucije munjevito usvojile, iako je prevod Gnoma ostao na „@Latn“. Posledica je da od tada umesto prevoda na latinici, kao zamena, uleće prevod na ćirilici.

Priznajem, nije lepo. Da izbegnemo dalju borbu sa vetrenjačama i potragu za odgovorom na pitanje koji modifikator je ispravan, danas sam pokrenuo skriptu koja je par meseci „skupljala prašinu“ i napravio konverziju za sve prevode koji će stići uz Gnom 2.24.

Latinične lokalizacije za druge module iz Gnomovog SVN skladišta ću preimenovati kako budu dopunjavane. Sledeći problem je procenat od samo 69% lokalizovanog korisničkog sučelja (15% su poruke sa malim izmenama). Da podsetim, OpenOffice.org 2.4 i buduće izdanje 3.0 su lokalizovani na srpski jezik 100%!

Ako želite da pomognete lokalizaciju Gnoma, i uz to naučite nešto novo o programima i alatima koje koristite, pridružite nam se na dopisnoj listi gnom@prevod.org

Čisto da se zna, i OpenOffice.org je rešio da isprati Majkrosoftovu ponudu, pa i on nudi popust od 22% ove jeseni na lokalizovanu verziju. Tako je sada cena sa nula spuštena na nula dinara.

Po ovoj povlašćenoj ceni se OpenOffice.org na srpskom može kupiti samo na http://sr.openoffice.org dok je na drugim mestima ostala stara cena od nula dinara.

Istanbul, foto: Robin(o), CC by-nc-sa

Vratih se prekjuče iz Petnice, par sastanaka u Beogradu, sve FOSS related.

Kofer spakovan (kupljen jutros kod kineza), karta učitana u MaemoMapper na vremešnom N770, a ja spreman za novi GUADEC, godišnje druženje programera i korisnika Gnoma. Moja prva poseta Istanbulu, biće prilike i da se vidim sa nekim prijateljima iz BEST-a.

Uz kratak povratak u Beograd, produžiću na more, a onda krajem avgusta ostaje da dovršimo posao za OpenOffice.org 3.0. Planovi su veliki.

Boža Đelić novi ministar nauke, i ja verujem da je to sjajna vest. Očekujem da će i ciljevi ministarstva biti odgovarajuće značajni. Sagledavanje naše pozicije i ispravni prioriteti, ulaganje za viziju, saradnja sa svetom. Pravo spoznavanje značaja razvoja za budući ekonomski napredak.

Sve to uz pomoć ugrađene podrške za WebDAV, i XSLT-a koji od ODF dokumenta pravi HTML, i nešto koda na serveru, bez ikakvih izmena u OpenOffice.orgu, što samo pokazuje snagu platforme za nove proizvode.

Za nestrpljive, već postoji dodatak uz koji je moguće jednim klikom izvesti ODF u MediaWiki (sistem koji stoji iza Vikipedije), a tu je i podrška za GoogleDocs. Ni blogovi nisu zapostavljeni.

Makedonski hakeri organizuju žurku, sa sve tortom u liku omiljene nam lije, želim im dobar provod!

Ovo je i prvo izdanje koje je dostupno na srpskom jeziku. Filipe, bravo! Dok sam gledao ovako sa strane nisam siguran da bih imao volje da sve izguram do kraja. A i prevod deluje fino ispeglan, uz više originalnih ideja. Sve prečice sa tastature rade (makar pod Gnomom), što je ranije bilo problem.

Ne znam da li je za prevod bilo neke koristi od projekta lokalizacije koji je realizovan na Elektronskom fakultetu u Nišu, pričalo se da će se iskoristiti prevod pomoći, ali ne znam šta je ostalo na kraju. Po planu taj projekat treba da traje još nekoliko godina, pa pretpostavljam da će se nišlije priključiti zvaničnom prevodu.

Dok očekujemo 3.0 u septembru, stiglo je izdanje 2.4.1 u tri varijante sučelja — srpski ćirilicom, srpski latinicom i engleski. Da se ne ponavljam, pročitajte zvanično saopštenje na sr.openoffice.org.

Od danas su web strane OpenOffice.org projekta u Srbiji dostupne i na latinici.

Takođe sada postoji i lokalizovana navigacija i na ćiriličnoj i na latiničnoj verziji.

E sada red je da kažem i par reči o ovom hacku. OOo infrastruktura je jako zamuljana i neopisivo loša za višejezične lokacije. Šta se zapravo dešava je da se datoteke koje stavite u CVS dodatno obrađuju i dodaje im se sadržaj na engleskom što uključuje i navigaciju, kolonu sa leve strane (u koju biva ubačen deo druge datoteke), zaglavlje i podnožje.

CSS-om je onda moguće sakriti delove koji ne treba da budu prikazani (poput već pomenute kolone sa leve strane).

E sada kako je sr.openoffice.org zapravo lokalizovan? Najpre je u stranicu uključen duplikat određenih <div> oznaka sa lokalizovanim sadržajem, i dodat CSS (oko koga sam se dugo natezao), a koji ih smešta ispod onih na engleskom jeziku u koliko-toliko razumnom položaju. Ovo je ono što se vidi ako je JavaScript isključen. Zatim mali JavaScript odradi zamenu engleskog sadržaja lokalizovanim i sakrije duplirane slojeve. Na kraju, drugi komad JavaScripta pročita adresu trenutno učitane strane i zavisno od odabranog pisma zameni veze u navigaciji i vezu za promenu pisma.

Ako je JavaScript isključen, lokalizovani sadržaj se prikazuje ispod engleskog zaglavlja, a navigacija ostaje na ćirilici na svim stranama (pa i latiničnim) ali je moguće pratiti linkove po stranici. Još jedna sitnica, veza za promenu pisma šalje na početak, a ne na latiničnu verziju tekuće stranice. Ali ko još danas JavaScript drži isključen? ;)

Ostalo je još da proverim da li Internet Explorer pravi neke gluposti...

Ispis broja slovima — funkcije SLOVIMA i SLOVIMAL

Danas me nije mrzelo, pa reših da pogledam kako to sve tačno radi u Pythonu kroz PyUNO.

Sve što je potrebno je IDL datoteka sa opisom interfejsa nove komponente, komad Python koda i manifest.xml koji omogućava da se AddIn lako instalira uz pomoć upravnika paketa.

Umetak koji implementira funkcije SLOVIMA i SLOVIMAL, za ispis broja slovima, ćirilicom i latinicom možete preuzeti sa sr.openoffice.org. OXT je zapravo ZIP arhiva, pa je lako da zavirite unutra, a uz malo znanja o Pythonu lako ćete se snaći i da napravite nešto svoje.

Da napomenem još da umetak radi kako na GNU/Linux sistemima tako i na Microsoft Windowsu baš onako kako bi trebalo.

Naredni korak je isto ovo u snu ("sanu") i na javi...

Posetioce će pozdraviti dr Aleksandra Smiljanić, ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Republike Srbije i predstavnici fakulteta domaćina.

Ovo će biti još jedna prilika da svim budućim korisnicima predstavimo izvanredan kancelarijski paket OpenOffice.org na srpskom i domaću zajednicu korisnika.

Pored softvera lokalizovanih u okviru projekta Ministarstva, na Katedri za informatiku Departmana za računarstvo i automatiku Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu izvršena je i lokalizacija softvera Alfresco, profesionalanog slobodnog softvera za upravljanje i razmenu elektronskih dokumenata, što će, ovom prilikom, takođe biti predstavljeno javnosti.

Alfresco je platforma na kojoj je zasnovan ranije predstavljen projekat elektronske vlade, u realizaciji Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, u okviru projekat Ministarstva.

Vidimo se u Novom Sadu. Pogledajte i najavu na veb stranama Ministarstva

U ponedeljak, 21. aprila na Prirodno-matematičkom fakultetu u Kragujevcu sa početkom u 11:00h i Elektronskom fakultetu u Nišu sa početkom u 14.30h biće prezentovani rezultati dosadašnjeg rada Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo, sa posebnim naglaskom na lokalizaciju popularnog slobodnog softvera na srpski jezik.

Skupu će se obratiti ministarka dr Aleksandra Smiljanić, a slobodni softver će predstaviti predstavnici niškog i beogradskog univerziteta koji su učestvovali u projektu lokalizacije.

Vidimo se u Kragujevcu i Nišu. Ulaz je slobodan.

U utorak, u velikoj sali Privredne komore Srbije (Terazije 23) sa početkom od 12h biće predstavljeni prvi rezultati projekata lokalizacije otvorenog koda Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo.

A onda već sutradan, u sredu, u Kulturnom centru Reks (Jevrejska 16) sa početkom od 18h ćemo u organizaciji Mreže za slobodni softver obeležiti Dan slobode dokumenata (Document Freedom Day).

Vidimo se!

Sećam se da sam prošle godine pročitao Negreponteovu izjavu, koju ne mogu sada da citiram, ali govori o tome kako nešto mora biti gadno pogrešno kada decu od 7 do 12 godina starosti u školama učimo kancelarijskom poslovanju, obradi teksta i unakrsnim tabelarnim izračunavanjima.

OLPC u Skoplju, saznaj više

Stjepan dalje piše kako će se nove generacije suočiti sa neverovatnom količinom informacija, gde je presudno da steknu veštinu prepoznavana bitnog. „Prilagođavanje i brze reakcije na promjene postaju sve važnije.“

Ovo mogu samo da podržim i još pitam: Da li negovanjem dečije kreativnosti i „učenja po primeru“ umesto usvajanja liste činjenica možemo napraviti koji korak u pravom smeru? Kako reagujemo na najnovije rezultate PISA testa?

U razgovoru će učestvovati:

• Patrice Riemens: socijalni geograf, zagovornik slobodnog softvera i član holandske hakerske grupe Hippies from Hell
• Benjamin Mako Hill: programer, borac za slobodni softver i slobodnu kulturu, član upravnog odbora Free Software Foundation i stvaralac na projektu One Laptop per Child
• Marcell Mars: haker i lejmer
• Tomislav Medak: filozof, medijolog i borac za slobodni softver i slobodnu kulturu

Razgovor če pokušat odgovoriti na pitanje što je hakiranje kao tehnološka i društvena praksa. Bilo da je riječ o proučavanju zatvorenih tehnoloških uređaja, o programerskom radu na stvaranju slobodnog softvera ili o provaljivanju u informacijske sisteme koji upravljaju procesima u suvremenom društvu, hakiranje uvijek polazi od shvaćanja da su tehnologije oruđe društvene kontrole i da je u društvu kojim dominiraju tehnologije znanje o funkcioniranju tehnologija i kontrola nad tehnološkim razvojem pitanje političke slobode.

Razgovor će tematizirati tu hakersku praksu i kulturu kroz njenu historiju, političku poziciju prema ekonomski određenom razvoju tehnologija i formativnoj ulozi tehnologija u suvremenim društvima, društveno-organizacijsku ulogu u novonastajećim distributivno-kolaborativnim formama društvene proizvodnje, odnos prema kulturnoj reprezentaciji i kulturnoj industriji.

Izložba System.hack() bavi se istorijom, širim društvenim i umetničkim značajem domišljatosti kojima su otvarani zatvoreni tehnološki sistemi kao oružja društvene kontrole.

Moment izvrsnosti u programiranju naziva se hak. Savršeni hak je iznenađujuć, medijski atraktivan, lucidan u korištenju tehnologije, duhovit i nenasilan. System.hack() je svaki hak koji otvara neki zatvoreni sustav, a otvorene sustave pretvara u trajno dinamične.

Izložbeni prostor nije galerija, već unutrašnjost hotelske sobe. Hotelska soba ima funkciju vodiča kroz popratni katalog. Natpisi uz izložene predmete upućuju na ogled u katalogu koji pokušava pružiti odgovor na pitanja koje postavlja pojedini rad i njegov društveni kontekst.

O hakovima u katalogu, koji dobija svaki posetilac, pišu: Jonah Brucker-Cohen, Benjamin Mako Hill, Marcell Mars, Tomislav Medak, Ognjen Strpić i McKenzie Wark. Više o projektu možete saznati i u njemu učestvovati na http://www.systemhack.org.

Dakle, u sobi hotela Kasina, Terazije 25, biće otvorena za razgledanje 23. i 24. novembra od 17-20h. Kroz izložbu vode Vas kustosi Tomislav Medak i Marcell Mars.

Izloženi hakovi:

• Orson Wells: Rat svjetova
• Heath Bunting: Superweed kit
• John Draper: Captain Crunch zviždaljka
• Richard Stallman: GNU Opća javna licenca
• Michael Steil: Linux na Xboxu
• neznani haker: probijanje digitalne zaštite na CD-u

Novi Sad: razgovor će biti 20. novembra od 20:00 u omladinskom centru CK 13, (Vojvode Bojovića 13), a izložba u sobi hotela Mediteraneo, Ilije Ognjanovića 10, će biti otvorena za posete 21. i 22. novembra od 16-21h