Na marginama ovogodišnjeg Foruma Svetskog samita o informacionom društvu (engl. WSIS) u Ženevi kompanija Sun Microsystems i organizacija UNESCO potpisali su sporazum o saradnji na promociji otvorenih tehnologija u interesu održivog društvenog i ekonomskog razvoja.

Sporazum prepoznaje otvorene tehnologije i slobodan softver kao ključno rešenje za unapređenje pristupa informacijama, komunikacionim tehnologijama i ICT znanju u sredinama gde je napredak neophodan. Sporazum je deo dugoročnog stremljenja organizacije UNESCO da uvede svet u savremeno informaciono društvo kroz partnerstvo sa privatnim sektorom.

Sun Microsystems i UNESCO su objavili da će promovisati tehnologije otvorenog koda, uključujući najpopularniji slobodan kancelarijski paket OpenOffice.org i međunarodno standardizovani Otvoreni dokument-format (ODF).

„Otvorene tehnologije i slobodan softver omogućavaju niže troškove, sadrže veću sigurnost i donose širu pristupačnost svim građanima“ - zaključili su potpisnici sporazuma.

Sporazum predviđa i osnivanje zajedničkog Centra izvrsnosti za usvajanje otvorenih tehnologija.

Prošlogodišnji prvenac zbio se u Novom Sadu gde smo bili u gostima našim prijateljima iz LUGoNS-a, a ove godine odluka je pala da to bude Kragujevac, 16. maj. Aleksandar Urošević Urke je predložio etno kafanu Palisad na Šumaricama kao mesto sa prijatnom atmosferom i pripreme su mogle da počnu.

Kao prednajava, u četvrtak 14. maja u saradnji sa Regionalnom privrednom komorom Kragujevac održana je promocija paketa OpenOffice.org, a kako je to izgledalo možete saznati na sajtu projekta.

U subotu iz Beograda je nas nekoliko krenulo autobusom u 10:00. Urke nas je u 12:00 sačekao na stanici u Kragujevcu, gde smo se i našli sa Milošem Popović koji je iz Niša mnogo ranije krenuo vozom. Ostali su u restoran stigli kolima. Razvukli smo novi roll-up panel, malo se raspravljali dogovarali sa gazdom oko rasporeda stolova i počeli sa radnim delom sastanka.

foto: A. Urošević, CC-BY-NC-SA 3.0

Da se ne bih ponavljao, pogledajte reportažu na sajtu projekta šta smo se tamo dogovorili. Vreme će pokazati, ali čini mi se da smo bili efikasniji nego prošle godine u Novom Sadu. Meni je bilo prijatno da se vidim sa starim poznanicima, upoznam neke nove i u opušenoj atmosferi popričam sa svima.

Moglo se tu čuti o open ofisu, vikipediji, nastavi informatike u školama, slobodnom softveru, putovanjima, proveri pisanja za srpski, redovima i familijama raznih krilatih insekata, linuksu...

ilustracija: Ben B., PDL

Okupljanje je bila prilika i da se neki raniji učesnici projekta lokalizacije paketa ponovo pridruže projektu, a pristupnicu projektu možete popuniti i vi ili se jednostavno pridružiti na razvojnoj dopisnoj listi.

Želeo bih i da najavim da će se na stranici projekta uskoro pojaviti i prva obaveštenja o projektu promocije koji će sada delovati odvojeno od projekta lokalizacije. Projekat promocije vodiće Maja Marković, a svi zainteresovani za popularizaciju slobodnog softvera i kancelarijskog paketa OpenOffice.org uključujući i ranije učesnike projekta lokalizacije dobrodošli su da se pridruže i idejama, kontaktima i sugestijama pomognu razvoj našeg zajedničkog kancelarijskog paketa.

Za one koji to nisu znali ODF je otvoreni standard i ISO standardizovani format za kancelarijske dokumente (ISO/IEC 26300) koji se od ranije podrazumevano koristi u kancelarijskim paketima OpenOffice.org, IBM Lotus Symphony, KOffice, Google Docs i mnogim drugim. Iz ovoga se jasno vidi i prednost otvorenih standarda - dokumente možete otvoriti bilo kojim od njih tako da softver koji želite da koristite možete sami da izaberete.

Ovaj događaj u praksi znači da bi od sada dokumente drugima trebalo da šaljete u ODF formatu jer bilo da koriste Microsoft Office ili neki drugi paket kancelarijskog softvera ovaj format će biti podržan.

U paketu OpenOffice.org pored ODF dokumenata, od ranije još je moguće otvoriti zatvorene Microsoft Office formate i mnogi se iznenade kako je kvalitet podrške zapravo veoma dobar, ali sada je i Microsoft kao poslednji od velikih igrača na tržištu kancelarijskog softvera u svom rešenju implementirao podršku za ODF dajući svima jasno do znanja da je upravo ovaj otvoreni standard opšteprihvaćen.

Kraj jedne priče - podrška za Otvoreni dokument-format (ODF) u Office 2007
Format za budućnost sada dostupan celom tržištu
Amsterdam, 29. april 2009. godine

Organizacija OpenDoc Society želi da čestita kompaniji Microsoft Corporation Inc. na jučerašnjem objavljivanju Service Pack 2 za Microsoft Office 2007. Microsoft Office je poslednji od glavnih kancelarijskih paketa koji donosi ugrađenu podršku za Otvoreni dokument-format (ODF, engl. OpenDocument Format). Organizacija OpenDoc Society ne skriva zadovoljstvo što se i Microsoft na kraju pridružio proizvođačima i zajednicama slobodnog softvera kao što su IBM, Google, Sun Microsystems, Novell, KOffice, Corel i Adobe koji su svi već prešli na ODF u prethodnim godinama.

„Na neki način ovo je kraj jedne priče“ kaže Bert Bakker, predsedavajući u OpenDoc Society. „Vlasnički formati obeležili su prethodnih 25 godina IT sveta i doveli ga do tačke kada su milijarde investirane u softver – u međusobno nepovezanim oblastima – upravljane ne za tehničkim i sigurnosnim kriterijumima nego za time koji kancelarijski paket je negde u upotrebi.”

Novi SP2 konačno donosi ugrađenu podršku za ODF 1.1 u Microsoft Office 2007 (i sada može potpuno da zameni zastarele .doc, .docx, .xls, .xlsx, .ppt i .pptx formate) nakon dve godine od „nezvanične“ podrške kroz umetak koji je zamišljen i finansiran (ali ne i formalno podržavan) od strane kompanije Microsoft. Ovo je posebno važno za sve Microsoft korisnike koji su usvojili već zastarele Office 2007-specifične formate .docx, .xlsx i .pptx – koji su bili uvedeni kao podrazumevani u Office 2007. Kako su oni u međuvremenu prevaziđeni, dalje korišćenje ovih formata se ne preporučuje.

Mnoge države širom sveta su aktivno prišle usvajanju politika upotrebe otvorenih standarda, u čemu je neosporno ODF bio jedan od pokretača. Države i korisnici sve jasnije poručuju proizvođačima da sa njima ne mogu sarađivati ukoliko se ne okrenu i podrže otvorene standarde. „Prelazak na ODF čak i ako ostanejete na istim rešenjima istog proizvođača je svakako dobro IT upravljanje, jer pruža bolju sigurnost, mehanizme saglasnosti i upotrebljivosti, dok u isto vreme rešava zavisnosti od jednog proizvođača“, izjavio je Michiel Leenaars, potpredsednik OpenDoc Society. „Preporučujemo kompanijama, državnoj i javnoj upravi, i svim korisnicima da okrenu drugi list i proglase novi format podrazumevanim – zaustavimo izradu novih zastarelih dokumenata što je pre moguće. Bićemo sami sebi zahvalni zbog toga kasnije“.

I dok poslednji veliki proizvođač kacnelarijskog softvera prelazi na ODF, OpenDoc Society napominje da je sada uz Otvoreni dokument-format put čist za nove inovacije u klasičnim i veb kancelarijskim alatkama. Organizacija očekuje pojavu pametnih dokumenata koji spajaju mogućnosti „mreže podataka“ sa tradicionalnom upotrebom kancelarijskog softvera. OpenDoc Society namerava da aktivno podrži da se ovi novi proizvodi i usluge izbore do tržišta i bolje međusobno sarađuju na dobrobit korisnika i potrošača.

Sada kada ODF mogu da koriste svi glavni kancelarijski paketi fokus autora softvera i korisnika može se preusmeriti da proizvodi koji stvaraju i obrađuju dokumente, kao što su filteri za e-poštu, sistemi za upravljanje sadržajem, skladišta dokumenata i alatke za poslovno planiranje, mogu da iskoriste brojne prednosti koje ODF donosi. OpenDoc Society naglašava velikim korisnicima kao što su vlade i kompanije, kao i pojedincima, da pogledaju trenutno predloženo ODF 1.2 specifikaciju kao i poziv za komentare na narednu verziju ODF specifikacije koja će uslediti po usvajanju 1.2. OASIS tehnički komitet (engl. OASIS Technical Committee) otvorio je period za slanje komentara na aktuelnu verziju nacrta.

Kurir piše kako da jednostanvo saznate imate li „slovenački“ ili „nemački“ novi srpski pasoš:

Jedna od razlika koje su uočljive golim okom jeste znak SRB koji je sakriven u slici dvoglavog orla na plastičnoj strani pasoša (uz desnu ivicu). Na (slovenačkoj verziji) znak SRB se vidi samo pod uglom od 45 stepeni, dok se na (nemačkoj) vidi u svim uglovima.

Akteri ovog komada u tri čina su MUP, NBS (preko Zavoda za izradu novčanica, skraćeno ZIN), slovenačka firma Miraž i nemačka firma Milbauer o kojoj se već moglo čitati kao o protežiranom kandidatu za kupovinu ZIN u procesu privatizacije.

Novi pasoš (foto: Aleksandar Urošević, CC BY-NC-SA 3)

Ugovor o izradi dva miliona pasoša u periodu od pet godina potpisan je 6. februara 2008. godine između ZIN i konzorcijuma Miraž/Milbauer po tenderu koji je raspisan u decembru 2007. godine.

Glas javnosti piše da postoje dokazi kako su slovenačkoj firmi iz ZIN 9. januara 2008. godine poslate informacije o pristiglim ponudama, te da je na taj način firmi Miraž omogućeno nameštanje ponude u tenderskom postupku. Ta firma kasnije kao odbranu objavljuje kako je na nju od početka vršen pritisak da posao prepusti nemačkom partneru iz formiranog konzorcijuma, da je nemački partner kroz saradnju na projektu ukrao tehnologiju, a da kao najavljeni kandidat za preuzimanje ZIN, Milbauer ima podršku ljudi iz NBS.

Već 7. aprila 2008. dolazi do promene ugovora i aneksom je dozvoljeno da deo pasoša bude proizveden u inostranstvu kako bi se proces ubrzao. Tako je proizvodnja 120.000 pasoša započela pre dolaska nemačkih mašina u ZIN.

Dačić danas priča o nesporazumu „slovenačkog i nemačkog partnera“, a meni deluje kao da je neko početkom 2008. namestio slovencima posao pod izgovorom hitnosti posla radi belog šengena i roka za zamenu isprava koji je istekao u martu 2008., iako oni nisu bili spremni za obim posla. U julu 2008. počinje izdavanje novih pasoša. Uzorci pasoša (koji se prave o slovenačkoj firmi Miraž) se šalju državama širom sveta. Umesto predviđenih 3000 pasoša dnevno Miraž isporučuje 6-8 komada nedeljno.

Onda krajem 2008. godine dolazi do preokreta. Dačić traži da izrada bude u rukama MUP-a, a ne da na poslu zarađuje ZIN (koji će se sutra privatizovati), u NBS kažu kako su samo u početku zbog hitnosti Slovenci pravili pasoše, a da su sada stigle nemačke mašine i da sve mogu da rade sami.

Ti novi-novi pasoši (kako je do danas izdato 430.000 ja zaključujem da je reč od ~300.000) iz nekog razloga razlikuju se od onih napravljenih u Sloveniji. Mogući uzroci koji meni padaju na pamet su:

1) sigurnosna ograničenja
Postoje sigurnosna ograničenja da svaki proizvođač mora da ima „specifičnosti“. Šta bi se inače dogodilo da proceure neki originali na crno tržište, Slovenci kažu da su to napravili u ZIN, u ZIN kažu to su napravili u Miražu... Ako bi to bilo tačno ne znam šta je praksa u svetu, da li je normalno da država ima više serija pasoša ili se jednim izborom proizvođača prepušta njemu na milost i nemilost (na primer: ako vam se ne sviđa naša nova ponuda novih deset hiljada pasoša, menjajte milion postojećih). Ako je normalno da postoji više serija pasoša, onda je izgleda neko pokušao da sakrije da je došlo do promene proizvođača, što imajući u vidu moguće posledice po građane koji putuju sa „falš“ ispravama, najblaže rečeno strašno.

2) propust u organizaciji posla
Postoji propust i MUP i Vlada Srbije zapravo i ne znaju kako treba da izgleda pasoš države, te ostaje na novinarima da to provaljuju. Moguće i da je tehničko rešenje vlasništvo slovenačke firme Miraž, a da je neko iz naše državne uprave dozvolio da se to rešenje odabere kao zvanična putna isprava.

Zavisno od toga ja kao moguće vidim dva scenarija: opoziv prve serije 120.000 pasoša i izdavanje novih-novih po vanrednoj proceduri ili dostavljanje uzoraka novog-novog pasoša i informacije o postojanju dve serije svim zemljama. U MUP-u su potvrdili da su obe serije u skladu sa našim Zakonom o putnim ispravama i podzakonskim aktima i ispunjavaju potrebne uslove.

Tužilaštvu ostaje da proveri da li je došlo do nameštanja tendera iz 2007. godine u kome su Slovenci dobili pravo na izradu pasoša i da li je ugovor između ZIN i firme Miraž raskinut u skladu sa zakonom. Nejasno je i kako to da novinari, a ne ministar Dačić treba da otkrivaju da postoje razlike u pasošima (ko to u ZIN ili MUP-u skriva informacije i zašto), da li iza novinski natpisa u Kuriru i Glasu javnosti stoji upravo Miraž, a treba i pažljivo ispitati okolnosti oko interesovanja Milbauera za najavljenu privatizaciju ZIN...

Uputstva:

• Idi na Google pretragu slika.
• Ukucaj tvoh odgovor na svako od dole navedenih pitanja.
• Izaberi po jednu sliku sliku.
• Koristi http://bighugelabs.com/flickr/mosaic.php da napraviš svoj kolaž.
• Sačuvaj sliku i objavi na blogu zajedno sa uputstvima.

Pitanja:

1. Kako se zoveš?
2. Koje je tvoje omiljeno jelo?
3. Koji je tvoj rodni grad?
4. Koja je tvoja omiljena boja?
5. Koji je tvoj omiljeni film?
6. Koje je tvoje omiljeno piće?
7. Tvoja destinacija za odmor iz snova je...?
8. Koji je tvoj omiljeni slatkiš?
9. Opiši sebe u jednoj reči.
10. Kako se trenutno osećaš?
11. Šta najviše voliš da radiš?
12. Šta želiš da postaneš?

Prvi april u zapadnom svetu poznat je kao „Dan šale“, dan kada rođake, prijatelje i kolege pokušavamo da raznim zvrčkama nasamarimo.

Saznajte kako da mogućnost za automatsko ispravljanje čestih grešaka u paketu OpenOffice.org (npr. „bijo“ u „bio“) ili skaćenog unosa čestih dugačkih naziva („MTID“ umesto „Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo“) lukavo iskoristite i zabavite kolege na poslu... http://sr.openoffice.org/lat/price.html

Želim vam osmeh uz rad, i oprezno danas na poslu ;)

Imajte samopouzdanje! Baš kao što Leslie Hawthorn iz Guglovog Open Source tima kaže, često čujem od kolega i koleginica kako im se ideja dopada i voleli bi da tako uđu u priču oko slobodnog softvera ali su istovremeno potpuno preplašeni. Sumnjaju da je teško „ući u program“ zbog konkurencije, da nemaju dovoljno iskustva ili da nisu dovoljno pametni. Istina je međutim da program obuhvata 150 organizacija i projekata sa idejama različite složenosti i da sve imaju jednake šanse da budu odabrane.

Većina organizacija radije će izabrati studenta ili studentkinju koji jasno iskažu želju da nauče nešto novo, prošire svoje znanje radom u ovom šarenolikom okruženju, postanu deo tima i zajednice nego „profesionalca“ koji će odraditi posao za 7-10 dana i „fakturisati“ svoje vreme. Zanimljivo je da većina učesnika programa i po kraju programa ostaje u zajednici, dobije ponudu za stalni posao ili nastavak akademske karijere što uopšte ne čudi imajući u vidu da u otvorenom modelu razvoja imate priliku da za kratko vreme upoznate i steknete puno novih prijatelja iz struke.

Pogledajte ceo intervju:

Zapamtite: Ovo je mentorski program za studente, početnike u svetu slobodnog softvera i vi možete biti deo uspešne priče slobodnog softvera. Pogledajte spisak organizacija učesnica, odaberite predloženu ideju ili sastavite novi predlog i prijavite se do petka!

Ukoliko želite da saznate više informacija o programu iz prve ruke, ostavite komentar.

Na večerašnjem događaju u organizaciji Mrežе za slobodni softver Srbije biće reči o otvorenim standardima i slobodnim formatima i zašto savremeno informaciono društvo prepoznaje to kao važne teme.

Biće reči i o aktivnostima Mreže za slobodni softver i nacrtu Zakona o elektronskom dokumentu. Događaj ćemo posvetiti OpenOffice.org projektu u Srbiji. Pričaćemo o novinama u predstojećem izdanju 3.1 i daljim planovima projekta u svetu i našoj zemlji. Najavićemo Google Summer of Code program stipendija za studente u iznosu od 4500$ u kome učestvuje i OpenOffice.org projekat.

Vidimo se na Fakultet za medije i komunikacije, prvi sprat, sala 3 (Karađorđeva 65) od 19:30.

Najava događaja na Fejsbuku i sajtu projekta OpenOffice.org u Srbiji.

http://ooo.services.openoffice.org/pub/OpenOffice.org/cws/upload/localization/ooo310_m5/

Odatle možete preuzeti probna sr (ćirilično) i sh (latinično) izdanja za MS Windows, GNU/Linuks (32bit i 64bit!), Solaris i MacOS X.

OOO310_m5 je najnovije radno izdanje i prvo sa ažurnom lokalizacijom.

Radi i automatska nadogradnja rečnika za proveru pisanja, kao i automatsko preuzimanje sigurnosnih zakrpa! Isto izdanje će biti dostupno i kroz sisteme paketa GNU/Linuks distribucija.

***Veoma je važno da pokrijemo što više testova iz TCM-a*** kako bi izdanje postalo kvalifikovano (iako su mi obećali da će nam ovaj put progledati kroz prste, moramo makar da započnemo posao!). Molio bih sve koji imaju vremena da se jave kako bih im otvorio naloge.

O TCM-u sam pisao i ranije (poslednji pasus zapisa o novinama u izdanju 3.1), a ovo je svakako sjajna prilika za nove članove zajednice da se priključe projektu i doprinesu razvoju našeg zajedničkog kancelarijskog paketa. Da završim agitpropom, svi u srpskom OpenOffice.org timu smo veseli i prijateljski raspoloženi, a po objavljivanju 3.1 planiramo i odlazak u kafanu ;)

Pod nazivom „How to write powerfull parallel applications“ akcenat seminara će biti na alatkama i tehnikama programiranja na savremenim Intelovim paralelnim arhitekturama. Prisutni će se upoznati sa pogledom na ciklus razvoja softvera od „serijalizovanog do paralelnog“ iz ugla Intela, čuti savete za uočavanje mogućnosti i optimizaciju paralelizacije delova koda i saznati više o metodama paralelnog programiranja na višejezgarnim i distribuiranim sistemima. Biće prikazani Intelovi softverski proizvodi: biblioteke, kompilatori, lovci na greške i profajleri namenjeni paralelnom programiranju.

Seminar će voditi g.din Edmund Preiss (menadžer poslovne strategije Intela za Evropu), g.din Bast Heinz (Intelov softverski razvojni inženjer) i g.din Zoran Pavlović, predsednik kompanije Pavlovic konsalting.

Prijaviti se možete preko veb sajta kompanije.

Od lokalnog nastupa u nekim Evropskim zemljama preko nivoa EU i šire do Ujedinjenih nacija u toku delovanja tokom proteklih osam godina menjali su se i FSF Europe i slobodan softver. Uspeh u izdizanju pitanja interoperabilnosti i standardizacije u prvi plan nagnao je korisnike i vlade širom Evrope da se zapitaju da li imaju suverenost nad softverom i podacima.

FSF Europe je promovisala vrednosti slobodnog softvera u programu Svetskog samita informacionog društva (WSIS), doprinela radu Foruma za upravljanje Internetom (IGF) i učestvovala u radu Svetskoj organizaciji za zaštitu intelektualne svojine (WIPO). Na najvišem nivou informisala je donosioce politike o značaju i prednosti slobodnog softvera.

Zajedno sa lokalnim partnerskim organizacijama, od kojih je jedna i Mreža za slobodni softver Srbije, FSF Europe inicirala je i organizovala brojne međunarodne kampanje na temu otvorenih standarda poput godišnjeg obeležavanja Dana slobode dokumenata i projekta pdfreaders.org koji imaju za cilj da informišu širu javnost o odnosu slobodnog softvera i otvorenih standarda.

Sarađivala je sa Evropskom komisijom u antimonopolskim slučajevima ali i u istraživanjima i razvoju koji su finansirani kroz okvirne programe i dala važan doprinos uspostavljanju Evropskih politika standarda, softvera i javnih nabavki.

Članovi tima Odred slobode (engl. Freedom Task Force), gde učestvuje i naš Marko Milenović pomažu projektima slobodnog softvera i donosiocima politike u pravnim pitanjima, nadgledaju dešavanja u upravljanju Internetom i obuzdavaju softverske patente, osiguravajući sigurno okruženje za razvoj slobodnog softvera.

Georg Greve, predsednik FSF Europe, a koji je i više puta gostovao u Beogradu, je u intervjuu priređenom ovim povodom odgovorio na pitanja koja prate put od osnivanja do danas, pozadini iza FSF Europe i pogled na budućnost slobodnog softvera.

Ideja je da se korisnik maksimalno oslobodi baratanjem prozora (premeštanje, razvlačenje, itd.), već da su to poslovi kojima upravnik prozorima treba da se bavi automatski. Prozori se posmatraju kao pločice kojima treba pokriti ekran i upravnik ih raspoređuje u jednom od zadatih rasporeda (jedan levo, svi ostali poređani desno, jedan gore, svi ostali poređani ispod ili samo jedan ispred) tako da u svakom trenutku popunjavaju ceo ekran. Skoro celokupna interakcija je moguća direktno sa tastature.

Nedavno sam se i ja prebacio, i makar za sada nemam nameru da se vraćam na staro. Želeo sam da zadržim Gnom okruženje (gnome-session, gnome-panel, privezak za ključeve...) tako da mi je bilo važno da se upravnik što bolje uklapa. Gledao sam Awesome i Xmonad i bez nekog posebnog razloga odlučio se za ovaj drugi.

Uspravni raspored

Horizontalni raspored

Pidgin sam odmah prebacio na deveti radni prostor i posebno podesio da prozor sa listom drugara uvek bude u levom uglu. Gnomov klijent za e-poštu, Evoluciju, držim na posebnom radnom prostoru sa horizontalnom postavkom kako bih imao optimalan prostor za pisanje novih poruka. U panel sam dodao programče za Izbor prozora, Čarobnu liniju kao osnovni pokretač (neki koriste i Gnome Do, ja sam probao ali mi nije to odgovaralo) i par ikonica koje otvaraju nekoliko lokacija na računaru u Nautilusu (jedna od njih je „computer:///“ odakle mogu da priključim i skinem montirane diskove i uređaje pošto sam ikonice na radnoj površini isključio).

Da biste koristili Xmonad neophodno je da isti instalirate naredbom sudo apt-get install xmonad xmonadcontrib. Kako je Xmonad pisan u Haskellu biće povučeno dosta međuzavisnosti, ali to ni na koji način neće kasnije opteretiti sistem.

Otvorite gconf-editor i izmenite vrednost ključa /desktop/gnome/session/required_components/windowmanager u xmonad. Da isključite prikaz ikonica na radnoj površini isključite /apps/nautilus/preferences/show_desktop.

Sada ostaje još da podesite ~/.xmonad/xmonad.hs datoteku sa postavkama prema potrebama. Evo minimalnih postavki koje ja koristim:

import XMonad
import XMonad.Hooks.ManageDocks
import XMonad.Hooks.EwmhDesktops
import XMonad.Layout.IM
import Data.Ratio ((%))
import qualified Data.Map as M
import qualified XMonad.StackSet as W

myModMask = mod1Mask

myKeys conf = M.fromList $
               [ ((myModMask .|. shiftMask, xK_q), spawn "gnome-session-save --kill")
               , ((myModMask .|. shiftMask, xK_l), spawn "gnome-screensaver-command -l")
               ]

myLayoutHook = withIM (1%5) (Role "buddy_list")

myManageHook = composeAll
               [ className =? "Deskbar-applet"   --> doFloat
               , className =? "Totem"            --> doFloat
               , className =? "Pidgin"           --> doF (W.shift "9")
               ]

main = xmonad $ defaultConfig
                { manageHook = manageDocks <+> myManageHook <+> manageHook defaultConfig
                , modMask = myModMask
                , keys = \c -> myKeys c `M.union` keys defaultConfig c
                , logHook = ewmhDesktopsLogHook
                , layoutHook = myLayoutHook $ ewmhDesktopsLayout $ avoidStruts $ layoutHook defaultConfig
                , borderWidth = 2
                , focusedBorderColor = "#C11B17"
                , normalBorderColor = "#2e3436"
                }

Na veb stranici xmonad projekta moguće je pronaći dokumentaciju i primere različitih postavki. Pre nego što se odjavite i prijavite u novo okruženje pogledajte i brzi ilustrovani vodič za nove korisnike i spisak podrazumevanih prečica sa tastature.

Ovakva vrsta upravnika je naročito pogodna velikim ekranima ili postavkama sa više ekrana (što se nadam da ću nabaviti sebi uskoro) mada planiram da ga koristim i na mom malom X60s ThinkPadu. Videću kako će to ispasti u praksi, za sada mi ne izgleda da ću se vraćati na metacity skorije.

Ima još stvari koje bih rado dodao u konfiguracionu datoteku, pre svega lepljenje još nekih prozora za određene radne prostore i automatske različite rasporede na radnim prostorima. Takođe morao bih da ispravno podesim Gimp koji relativno često koristim kako ne bih svaki put morao da mu razvlačim prozore.

Voleo bih i da isprobam još neke od dostupnih rasporeda (Grid, Cross, Accordion,...) ali hoću polako da se privikavam i da sam dođem do zaključka kakva mi postavka radnog okruženja najviše odgovara.

Upravnike popločanih prozora svakako treba isprobati, uostalom neograničena mogućnost prilagođavanja i jeste jedna od prednosti slobodnih okruženja pa je šteta ne koristiti je.

Zainteresovani GNU/Linuks korisnici mogu da preuzmu i testiraju izdanje. Preporučeni način instalacije je prikazan u prošlom zapisu.

Testiranjem, a i po prijavama korisnika koji su instalirali prethodno razvojno izdanje, u odnosu na OOO310_m3 ispravljeno je 129 poruka. Još 63 poruke su premeštene unutar razvojnog stabla.

SVN skladište je od pre nekoliko dana dostupno i na ooo.matf.bg.ac.rs domenu. Pročitajte uputstvo kako da prebacite radnu kopiju bez ponovnog preuzimanja datoteka.

Godišnja konferencija OpenOffice.org programera i korisnika održaće se u Orvijetu, od 5. do 7. novembra. Moj favorit, Budimpešta, biće domaćin konferencije 2010. godine.

Foto za pozdravni ekran: Aleksandar Jovanović

Ok, to je bilo više-manje komplikovano, hajdemo sada na novosti.

Okačena je nova anketa (na engleskom) kako bi se usaglasile želje korisnika sa daljim smernicama. Mi u Srbiji imamo nešto manje ambiciozan upitnik (samo 3 u odnosu na 35 pitanja u anketi gore) u okviru programa unapređenja zadovoljstva korisnika.

Svakako najvažnija od novih mogućnosti, uz OpenOffice.orgu 3.1 stiže dugo očekivana podrška za omekšavanje (engl. anti-aliasing) pri prikazu crteža i grafika. Rezultat možete videti na sličici iznad. Takođe prevlačenje je sada propraćeno lepim grafičkim efektom, a označen tekst u Piscu (engl. Writer) i Računu (engl. Calc) je obeležen poluprozirnom plavičastom bojom umesto običnom crnom bojom kako je ranije bio slučaj.

 

Linkove iz teksta sada je moguće ukloniti izborom nove stavke iz padajućeg menija. Ranije je za ovu operaciju bilo potrebno obrisati link u prozorčetu za uređivanje hiperveze, što nimalo nije bilo intuitivno. Isto tako sada je iz menija moguće prihvatiti izmenu ukoliko je uključen zapis svih izmena u dokumentu (Uređivanje > Izmene > Zapis) umesto ranijeg obaveznog otvaranja prozorčeta koje je zaklanjalo deo ekrana.

U Prezentaciji su tu nove postavke za animaciju preko kojih je moguće kontrolisati reprodukciju filmova na slajdovima. Ranije su svi filmovi počinjali u trenutku prikaza slajda, a sada je moguće napraviti potpuno fleksibilnu kontrolu i prelaze sa filma na film, vremenski ili po nekom događaju.

Makroi u najmlađem programu iz paketa, OpenOffice.org Bazi (engl. Base) sada podržavaju aktiviranje na događaje što će olakšati rad programerima. Sada je tu i bojenje SQL sintakse, a povezane tablice Računa je moguće adresirati relativno iz datoteka Baze što olakšava prenos takvih baza na druge računare ili mrežu.

Opis još nekih novina koje sam izostavio možete pročitati na blogu Andrewa Ziema, koga neki znaju kao OOo-nindžu :), čiji mi je tekst dobrim delom i poslužio za pisanje ovog teksta.

Danas su objavljene i informacije o podršci za delimično čuvanje datoteka u Računu, što je prikazano u okviru OpenOffice.org Performance podprojekta. Sada čak i pri sitnim izmenama OpenOffice.org gradi i snima na lokalni ili mrežni disk celu strukturu tablice, dok model delimičnog čuvanja daje ubrzanje od 20-40% pri čuvanje velikih tablica. Ova novina neće biti uključena u izdanje 3.1.

U okviru ooo-build stabla (ono što neki nazivaju i Novellovim forkom OpenOffice.orga) polako se zaokružuje podrška za Microsoft Word VBA makroe. U izdanju 3.0 postoji podrška za većinu standardnih Excel VBA makroa, a plan je da čak ni za par minimalnih izmena (uglavnom oko tipova podataka koji su u VBA-u manje restriktivni i rada sa naprednijim grafičkim kontrolama poput prozorčeta za izbor datoteke) u budućnosti ne bude potrebe.

Što se lokalizacije na srpski tiče, dosta toga je upeglano (još nisam napravio statistiku broja izmenjenih poruka pa pogledajte dnevnik izmena). Pozivam GNU/Linuks korisnike da preuzmu razvojno izdanje i ukažu na propuste u prevodu kako bismo mogli da ih na vreme ispravimo.

Ovo će biti prvo lokalizovano izdanje koje će kompilirati inženjeri u Sun Microsystemsu i planiran je paralelni izlazak engleske i srpske verzije. To pak dalje znači da će ažurna srpska lokalizacija sa svim dodacima biti uključena u sve popularne GNU/Linuks distribucije za instalaciju kroz sistem paketa direktno iz skladišta.

Takođe, pozivam zainteresovane da nam se pridruže u testiranju OpenOffice.orga kroz Test Case Maintenance sistem. Reč je o jednostavnim scenarijima (poput otvorite Račun, ukucajte to i to, ubacite grafik, kliknite tamo itd.) koje treba pažljivo ispratiti i uporediti rezultat sa referentnim opisom. Zainteresovani koji bi na ovaj način voleli da doprinesu našem zajedničkom paketu mogu sve informacije dobiti na razvojnoj listi projekta.

Na predavanju će ukratko biti izložena motivacija za korišćenje grafičkih procesora za numerička izračunavanja, a zatim će biti prikazane specifičnosti nVidia CUDA arhitekture kao i odgovarajuće tehnike programiranja.