Moja škrabalica

Do sada je već nekoliko puta u domaćoj zajednici bilo diskusija o mogućnostima za korišćenje usluge elektronskog bankarstva u preglednicima koji nisu Microsoft Internet Explorer, na operativnim sistemima koji nisu Microsoft Windows.

Srđan Pavlović, moderator EliteSecurity Linux foruma je pre par dana ponovo aktivirao ovu temu, nakon čega se došlo do najnovije liste. Pogledajte ispod ili pristupite dokumentu kroz Google dokumente.

Ovaj dokument sam kompletno priredio koristeći Google dokumente.

Mogu da kažem da ću se, makar u narednih godinu dana, nasmejati na svaku opasku kako ovo rešenje može da zameni kancelarijski paket na računaru. Sledeće godine ću probati ponovo.

Rad sa tabelom u tekstualnom dokumentu je zamoran da zamorniji ne može da bude. Nije moguće odabrati proizvoljnu grupu ćelija, nije moguće podesiti ivice za red ili kolonu ili visinu reda. Izbor pozadine ćelije se radi u prozorčetu Svojstva tabele. Ne postoji mogućnost spajanja ćelija iz dve kolone ili dva reda.

Pri kucanju ne vidi se podela na stranice, što znači da su viseći naslovi i pasusi siročići neminovni. Izvoz u PDF, pregled, pa onda nazad na dodavanje ručnih proreda.

Zgodno je što je dokument na vebu, i lako se deli sa drugima, ali lakše mi je onda da otkucam viki članak ili priredim dokument u pravom kancelarijskom paketu, i iskoristim ovaj dodatak ili ga ručno objavim na Google dokumentima. Za ozbiljnu upotrebu problem je kako čuvati dokumente tako da budu dostupni i za rad van mreže, kako obezbediti rezervnu kopiju, kako upravljati pravima pristupa, mada moguće da Google ima i neke alatke za korisnike koji plaćaju upotrebu servisa.

Sviđa mi se i što je dostupna dobra lokalizacija na srpski jezik. To samo potvrđuje stav da su strane kompanije kopiranjem svog uobičajenog nastupa sa drugih tržišta učinile više na popularizaciji upotrebe srpskog jezika na računarima nego sve domaće ustanove.

Ja sam ipak srećan sam što sada mogu da se vratim u OpenOffice.org i njegove mogućnosti za napredno uređivanje dokumenta.

Probna beta novog izdanja najpopularnijeg slobodnog kancelarijskog paketa OpenOffice.org je dostupna od juče. Besplatno preuzimanje izdanja za sve platforme dostupno je sa sajta projekta. Za srpsku lokalizaciju beta izdanja potrebno je instalirati ćirilični ili latinični jezički paket na englesku punu instalaciju.

Novo prozoče za pripremu štampe

Sledi kratak opis nekih novina:

• Novo prozorče za pripremu štampe (na slici). Integrisani pregled po stranicima, lakši izbor opcija i podrška za štampu više stranica na jednom listu iz svih programa paketa.
• Uvoz CSV datoteke sa više mogućnosti (opcija za bolje prepoznavanje formata brojeva i datuma zavisno od izabranog jezika, opcija za učitavanje polja pod navodnicima kao tekst)
• Ćirilična imena u elektronskom potpisu
• Lakši rad sa slajdovima i ubacivanje i izmena sadržaja u prostor odabranog rasporeda slajda u prezentacijama
  
  
  
  
• Registrovani izvori podataka sada mogu biti označeni samo za čitanje. Dozvoljeno je pakovanje postavki za izvore podataka u obliku dodatka za laku masovnu instalaciju.
• Crtanje linija, simbola, strelica, oblika i dodavanje proizvoljnog teksta unutar grafika
• Paleta za brzo traženje unutar dokumenta koja ne zaklanja dokument
• Opcija za uključivanje standardnih fontova (Times, Helvetica,...) u izvezeni PDF dokument kao što je to slučaj za izvoz u PDF/A format.
• Podrška za nove lokalitete uključujući rusinski (Slovačka) i rusinski (Ukrajina)
• Boja za kartice listova u tablicama
• Podrška za do milion redova u tablicama (1048576) umesto prethodnog limita od 65536 redova
• Podrazumevani prikaz automatskog broja decimala zavisno od širine ćelije u tablicama
• Padajući meni u datapilotu tablice sa opcijama za ređanje i skrivanje stavki
• Nove opcije u meniju za brzu promenu slova iz velikih u mala i obrnuto u tekstualnim dokumentima (Prvo u rečenici velikim, svaka reč velikim, itd.)
• Izbor sinonima iz kontekstualnog menija (rečnik sinonima za srpski jezik nije javno dostupan pod slobodnom licencom). Unapređeno prozorče za izbor sinonima i rastavljanje na slogove.
• Na GNU/Linuksu pokretanje uz sr@latin lokalitet automatski bira srpski latinični lokalitet i podrazumevani jezik dokumenta. Prevod sučelja se i dalje ne učitava automatski (greška #113496).
• Novi lični rečnici se sada čuvaju kao obična tekstualna datoteka u UTF-8 kodnoj stranici

Potpuniji spisak novina naveden je na Viki stranici. Greške koje uočite u beta izdanju prijavite preko veb sajta ili na srpskom e-poštom na adresu dev@sr.openoffice.org. Jednom takvom prijavom otkrivena je i ispravljena greška zbog koje su WordArt objekti iz dokumenta u Word formatu bili skriveni pri uvozu datoteke.

Velikim korisnicima se preporučuje da nalože tehničkom osoblju ili sistem integratoru da isproba funkcije paketa koje se koriste unutar poslovnog sistema i prijave ukoliko uoče greške koje nisu bile prisutne u prethodnim izdanjima kako ih sitni problemi koji mogu lako da budu rešeni ne bi sprečili da nadograde softver na najnovije izdanje.

Samo takvim zajedničkim doprinosom učinićemo da kancelarijski paket OpenOffice.org bude bolji, kvalitetniji i svima slobodno dostupan.

Poruka sa razvojne dopisne liste:

POT šabloni za OpenOffice.org 3.3 (zasnovano na DEV300_m83) su u našem
SVN skladištu. Ima 460 nejasnih i 161 neprevedena poruka, uglavnom iz
novog prozorčeta za štampu.

Tu je i ~700 poruka iz migrationanalysis modula ali je on isključen iz
predaje prevoda.

pp,
Goran

Cédric Bosdonnat, OpenOffice.org haker zaposlen u Novellu, započeo je na svom blogu seriju odličnih kratkih tekstova kao pomoć za nove programere. Cédric vodi i grupu programera novajlija u okviru frankofonog OpenOffice.org projekta kako bi i oni postali iskusni OpenOffice.org programeri, dobili priliku da doprinesu razvoju paketa i učestvuju u različitim programima za programere [1], [2] [3] koje organizuje zajednica. Ako ste vični francuskom, pridružite im se na dopisnoj listi, inače pogledajte:

• Hacking OOo for dummies (1)
  
• Hacking OOo for dummies (2)
  

The most complex task is left to you: getting familiar with the parts of the OOo code interesting you. Of course nobody knows it all (or I would really be impressed), but the more you hack, the more you will learn. Don’t forget to ask other developers on IRC or on mailing lists: others can often have ideas to help you.

Vredi pomenuti i Razvoj (engl.) članak na vikiju projekta sa puno linkova ka stranicama sa više informacija.